-Појам опште и књижевне културе
-Смисао и задаци проучавања књижевности
-Есеј као књижевно-научна врста
-Примери из српске савремене поезије
 
 
1. Појам култура истовремено може да подразумева различите вредности. Наведи неке од њих.
 
2. Како се грубо може поделити култура у оквиру мноштва њених значења?   
                                        
3. Шта подразумева израз књижевна култура?    
                                      
4. Да би се неко књижевно дело у потпуности разумело и вредновало понекад је потребно укључити и нека знања која не спадају у област књижевности. Наведи нека од њих.
 
5. Наведи имена најпознатијих античких теоретичара књижевности.
 
6. Наведи називе научних дисциплина које спадају у науку о књижевности.
                                       
7. Наведи називе бар пет научних дисциплина, изван науке о књижевности, са чијих се аспеката може проучавати књижевно дело.  
 
8. Наведи пет најважнијих задатака проучавања књижевности.
 
9. Шта знаш о есеју?
 
10. Наведи имена најпознатијих европских и српских есејиста.
 
11. Ко је написао „Разговор с Гојом“?
 
12. Објасни смисао песме „Манасија“, В. Попе.           
13. Објасни смисао песме „Каленић“, В. Попе.           
14. Објасни смисао песме „Маслачак“,  В. Попе.
15. Објасни смисао песме „Коњ“ “,  В. Попе.

​
 
На часовима српског језика и књижевности ученици четвртог разреда обрађиваће књижевна дела наведена у приложеном списку. У договору са наставником  читаће их и припремати се за рад на часу.
 
Литература коју ће користити као помоћ у обради књижевних дела:

• Љ. Николић и Б. Милић: Читанка са књижевнотеоријским појмовима четврти разред
• П. Пијановић: Књижевност и српски језик за четврти разред   (или)
• Ч. Ђорђевић и П. Лучић: Књижевност и српски језик за  четврти разред
• Д. Живковић: Теорија књижевности са теоријом писмености
• Лексикони, енциклопедије, интернет.

 
САДРЖАЈ ПРОГРАМА
 
I     Проучавање књижевног дела
Дела за обраду:
М. Павловић: Научите пјесан  (из Читанке)
Д. Максимовић: Шта ли те спречи  (из Читанке)
В. Попа: Каленић, Манасија, Очију твојих да није (из Читанке)
И. Секулић: О култури (из Читанке)
И. Андрић: Разговор с Гојом (одломак из Читанке)
Б. Миљковбић: Поезију ће сви писати  (из Читанке)
Б. Ћопић: Башта сљезове боје  (цело дело)
В. Десница: Прољећа Ивана Галеба (одломак из Читанке)
 
II   Савремена књижевност
Дела за обраду:
Д. Максимовић: Тражим помиловање  (из Читанке)
В. Попа: Кора  (избор песама из Читанке)
А. Ками: Странац  (цело дело)
Х. Л. Борхес: Чекање  (из Читанке)
С. Бекет: Чекајући Годоа  (цело дело)
С. Раичковић: Камена успаванка  (из Читанке)
М. Павловић: Реквијем  (из Читанке)
И. Андрић:  Проклета авлија  (цело дело)
М. Селимовић: Дервиш и смрт  (цело дело)
Д. Ћосић: Корени, Време смрти (одломци  из Читанке))
Д. Киш: Енциклопедија мртвих (избор приповедака)
Д. Ковачевић: Балкански шпијун 
(цело дело)
III Лектира
В. Шекспир: Хамлет  (цело дело)
Ф. М. Достојевски: Злочин и казна  (цело дело)
М. Павић: Хазарски речник (није обавезно)
Избор из светске лирике 20. века (Одн, Сезар, Превер, Пастернак, Цветајева, Ахматова, Бродски, Сенгор, Сајферт)
Избор и савремене српске књижевности (В.Пиштало: Приче из целог света; Иван. В. Лалић – избор из поезије )
Књижевна критика (П. Џаџић  о Иви Андрићу)
 
Редослед читања:
 
У септембру

1. И.Секулић: О култури (из Читанке)
2. И. Андрић: Разговор с Гојом (одломак из Читанке)
3. В.Шекспир: Хамлет  (цело дело)

 
У октобру

1. А. Ками: Странац  (цело дело)
2. Х. Л. Борхес: Чекање  (из Читанке)
3. С. Бекет: Чекајући Годоа  (цело дело)

 
У децембру

1. Ф. М. Достојевски: Злочин и казна  (цело дело)

У јануару

1. И. Андрић:  Проклета авлија  (цело дело)

У фебруару

1. М. Селимовић: Дервиш и смрт  (цело дело)

У марту

1. Д. Ћосић: Корени, Време смрти (одломци  из Читанке)

У априлу

1. Д. Киш: Енциклопедија мртвих (избор приповедака)

У мају

1. Д. Ковачевић: Балкански шпијун 

 
Све остале текстове (лирику) читаћемо на часу, из Читанке за четврти разред
 
 
Препоручени уџбеник из области граматике:
 
*             Ж. Станојчић и Љ. Поповић: Граматика српског језика

Извор: Књижевност и српски језик IV, Лучић - Ђорђевић
​
Култура је појам са мноштвом значења. Опште значење појма обухвата све творевине људског деловања и грубо се може поделити на материјалну и духовну:
-Материјална култура обухвата сва она добра која је човек створио да би олакшао и унапредио живот појединца и друштва.
-Духовна култура је производ људског духа, а ту спадају уметност, филозофија, религија, право, наука.
Када у свакодневном животу говоримо о култури пред нама се отвара изузетно широк спектар значења. Неко ће помислити на културу комуникације, на друштвено прихватљиво понашање, неко на културу одевања или становања, неко на ниво образовања, однос према уметности, итд.
 
Дакле, појам култура истовремено може да подразумева различите вредности:
 
-најважнија уметничка достигнућа у области уметничког стваралаштва (књижевности, сликарства, вајарства, музике, архитектуре, позоришта, филма, итд.
-правила  по којима живимо (обичаји и навике неке заједнице или појединца, поздрављање, гостопримство, радне навике, саобраћај, итд.)
-скуп духовних вредности, уверења и норми којима се руководимо...
У оквиру ових подела можемо издвојити и појам књижевна култура.
 
Књижевна култура подразумева:

1. Књижевну баштину једног народа или целог човечанства
2. Књижевно образовање, љубав према књизи, способност разумевања и доживљавања вредности књижевног дела.

 
Да би се неко књижевно дело у потпуности разумело и вредновало, није довољно само да га прочитамо; често је потребно удружити знања из различитих области као што је историја, или познавање националне и опште књижевности, традиције итд.  
Неко ко жели да вреднује књижевно дело мора поседовати знања из теорије књижевности, лингвистике и стилистике, опште естетике и естетике књижевности, методологије проучавања књижевног дела, терминологије...
Разумевање књижевности у свакодневном животу неодвојиво је од опште културе и образовања читаоца, а ту убрајамо, осим познавања  других врста уметости, и одговарајућа знања из области историје, социологије, антропологије, етнологије, психологије, филозофије...
 
 
КУЛТУРА
Текст преузет из књиге Књижевност и српски језик IV, Лучић - Ђорђевић

Када се говори о култури, прво што се намеће јесте питање: Шта је култура? Култура је, по дефиницији коју налазимо у Речнику Матице српске - „скуп свега онога што је људско друштво постигло и остварило у области производње, друштвене и духовне делатности”. Она подразумева „ступањ друштвеног, духовног развитка појединца, просвећеност, образованост, начитаност”. Поседовати известан степен културе, значи бити одгајен у духу одређених духовних вредности, посебно уметничких, и бити оплемењен њима.
Постоје разни облици културе: музичка, ликовна, књижевна, позоришна, филмска култура; културе појединих народа (националне) и општа култура, затим културе разних раздобља и цивилизација по којима се оне разликују или једна другој бивају блиске. Постоји појединачна култура која се стиче читањем разних књига из различитих периода, изучавањем разних научних области (социологије, психологије, филозофије, књижевности, етнологије и др.) и разних уметничких садржаја.
Књижевна култура стиче се читањем дела разних жанрова, изучавањем разних теоријских полазишта у проучавању књижевноуметничких дела (као што су теорија и историја књижевности, лингвистика и разне методе у истраживању књижевности), са намером да се понесе и трајно усвоји све што је вредно како из националне тако и светске књижевне традиције. Књижевна култура је битан чинилац у разумевању књижевних дела, у давању судова о њиховој вредности, али и у подизању културног нивоа како појединаца тако и народа у целини.
Нема познавања једног народа без познавања његове културе; она је спона мећу народима и веза мећу вековима. О њој, у том смислу, пише и Исидора Секулић, велики познавалац како националне тако и европске културе, филозоф, приповедач, сјајан есејист о језику, култури, а позната и као путописац. Она, у свом тексту О култури, каже да је култура процес који „обрађује, прерађује, оплемењује, процењује самога човека и читав народ са телима и душама”. По мишљењу Исидоре Секулић  „све што је атрибут живота, ума и маште па до физичког здравља, све је елемент и медијум културе, али она сама нешто је друго: оплемењивање човека - то има хиљаде степена, облика, сврха...”
Култура је вечна и свуда присутна; јавља се као потреба да се нешто обликује (преко звука, облика, слике, речи, покрета) и да се у томе ужива; све се то исказује као напор, борба и тежња за успоном појединца и народа. У народу је нагон за узлет, нагон за преображаје; тај „нагон или спава или ради у народу. Народ је родитељ и старатељ културе”, што подразумева колективни смисао културе.
Тежња за стварањем властите културе је вечна, али исто тако и тежња за упознавањем других култура - она је смисао човековог трајања. Језик је примарно средство споразумевања међу људима, а самим тим и средство спознавања и ширења културе. Све што један народ има и зна, садржано је у језику. Култура је спона међу народима, она је жрвањ мржње међу људима; она је спознаја света, његових лепота и вредности, али под условом да се уче језици других народа и да се остварују везе међу народима. Из тих разлога култура не сме бити само нагон и потреба, већ и нешто више - задатак и чин стварања.

Изводи из есеја Исидоре Секулић: О култури

• Шта је култура? Све што је атрибут живота, од ума и маште па до физичког здравља, све је елемент и медијум културе, али она сама нешто је друго. Оплемењивање човека – то има хиљаде степена, облика, сврха.
• Књижевна култура то је читање, то је књига у џепу стално. Чувено име Шели, кад је тог дивног песника избацило море на копно, није у џеповима имао сендвиче, ни новца, имао је, умро је с њом, књигу. Читање то је култура. Школа, почетак културе; путовања – културна панорама: читање – страст и сласт културе, култура сама.
• Да ли сте довољно размишљали о чудовишности, о чуду, о величанству језика? Развијен језик, то је биће и крв народа, то је максимала онога што једна култура оставља и даје. Сви људи не читају латинску и грчку књижевност, али сви културни људи и данас говоре помало грчки и латински. Пуно је грчких и латинских термина у култури целог културног света. Старе књижевности хебрејска, грчка, римска, држе те језике, а ти чудесно развијени језици држе те књижевности. Језици се мењају, наравно, јер су продукти живота, али у тим променама лежи жива снага и тенденција усавршавања. Жив је и напредан народ који језик свој усавршава. Све што један народ има и зна, инвентарисано је и категорисано у језику, све конкретно и све апстрактно. Развијен језик, моћан језик, то је стихија; као да он сам ствара, а ми комбинујемо његове крупне и ситне творевине, његове виртуозности.
• Од резане трске почење скулптура; од имена травки почиње латинска симболика. Има Гете велику реч: „Ако си успео са срочиш неколико добрих стихова на језику израђену (образовану), на језику који за тебе мисли и пева, онда то још не значи да си песник.“ Но ако версификатор на такву језику још и јесте песник, онда јесте ли искусили, код таквих писаца, песника или прозаиста – уметника, налазимо текстове, некад сасвим кратке, који нам запале мозак као буктињу, а кроз душу нам запева тако нешто дивно, да је одјек од те музике – „одјек од тог звука и суза“.
• Кажем сабеседнику: – Понеко место, један стих, један ред прозе, ходају ми испред духовних очију некако човечијим ходом. А кад хоћу да се смирим, узмем да то прочитам телесним очима, буде још снажније антропоморфније: формално осећам да испред тога текста неко лежи, жив човек или моћна сен.​

Прва наставна тема за ученике четвртог разреда

За писање овог сажетка коришћени су текстови Петра Пијановића и Часлава Ђорђевића (објављени у уџбеницима под истоименим називом - Књижевност и српски језик 4.)

Зачеци науке о књижевности
Шта подразумева наука о књижевности?

Наука о књижевности настаје у 19. веку у време позитивизма. Термин наука о књижевности први пут је употребио немачки филозоф Карл Розенкранц.
Хенрик Маркјевич, пољски теоретичар књижевности средином 20. века, овако дефинише науку о књижевности: Наука о књижевности је резултат свих начина сазнајног бављења књижевношћу.

Корене науке о књижевности налазимо још у далекој прошлости европске културе. Размишљања и оцене о зачецима књижевности налазимо у књижевним и филозофским списима: у Аристотеловој „Поетици“, Платоновој „Држави“ у „Симпозиону“, Хорацијевој „Посланици Пизонима“...

Као први моменат у настанку науке о књижевности узима се спор између поезије и филозофије, а предмет овог спора су Хомерове епопеје „Илијада“ и „Одисеја“. Спор настаје из критика које су изрекли Ксенофан и Хераклит. Они су критиковали Хомерове епове зато што су богови представљени у крајње неприличним ситуацијама (приписују им се негативне особине), а они су сматрали да то не би смело јер су та дела била основна лектира тадашњој омладини, тако да се омладина није могла васпитати у позитивном смислу. Аристотел ће касније потврдити да је Хомер, приказујући богове у таквим ситуацијама, приказивао људе.

Проучавање књижевности се снажније развија у александријском добу, током 3. века п.н.е., које је име добило по трговачком центру Александрија, где је изграђена највећа библиотека тога доба. Обавеза сваког путника била је да у њој остави примерак књиге коју је носио. Књига је у то време била у облику свитка. Са увећавањем броја књига јавила потреба да се оне разврстају и систематизују како би биле приступачне корисницима (то је подразумевало распоређивање рукописа по темама, родовима, врстама, прављење каталога по наслову дела и именима аутора), а уз то и да се врши оцењивање њихове вредности и значаја. Те белешке представљају зачетке књижевне критике и историје књижевности.

Научну основу науке о књижевности поставио је Аристотел у 4. веку пре нове ере, у својим списима „Поетика“ (у којој се бави теоријским питањима у књижевности, естетским питањима и питањима вредновања.) и „Реторика“ (где пише о стилским фигурама.).

Наука о књижевности се развија у неколико области: Класична поетика, класична реторика, филологија, естетика
Са аспекта наука сагледава се:
-дело, личност, схватање  и живот писца,
-слика друштва у књижевности,
-узајамни утицај друштва и књижевности.

Данас постоји неколико дисциплина које се, са научног аспекта, баве проучавањем књижевности:
1. Историја књижевности  (систематизовање и вредновање старије књижевности)
2. Књижевна критика (праћење текуће / актуелне књижевности)
3. Теорија књижевности / поетика  (проучавање структуре дела, специфичности књижевних родова и врста, језика, стила...) Детаљније о историји књижевности, теорији књижевности и књижевној критици прочитај ОВДЕ.

4. Метанаука о књижевности (књижевност о књижевности). У оквиру ове области развиле су се бројне поддисциплине: историја и теорија књижевне критике, историја и теорија историје књижевности, методологија, компаративистика, текстологија, генологија…
 
Ма колико га проучавали, књижевно дело увек остаје отворено за нова истраживања, јер свако ново читање открива нам у њему нове слојеве и значења (у зависности од тога на који начин и са колико знања му приступамо). Зато постоје бројни  приступи/методи или „школе“ проучавања  књижевности: позитивистичка, формалистичка, феноменолошка метода, структурализам, теорија рецепције, наратологија...

Свако књижевно дело може се проучавати са више различитих аспеката и уз помоћ различитих научних дисциплина које се не баве примарно проучавањем књижевности: историјски, психолошки, социолошки, биографски,  филозофски, етички, филолошки, лингвистички... приступ.

Упрошћено, постоје три основна циља проучавања књижевности:
-објашњење (зашто је нешто написано управо на такав начин),
-разумевање (шта представљају употребљени уметнички знаци, језичке слике, изрази... па све до минус-присуства неког уметничког знака у одређеном књижевном садржају),
-схватање/поимање смисла дела (схватање значења/смисла/порука једног књижевног дела у различитим контекстима: историјском, социјалном, психолошком, етичком, филозофском... ).

Проучавајући књижевност откривамо :
(Издвајамо само неколико исхода)
 
1-Стваралачки процес при настанку једног дела: изворе (податке о околностима у којима је настало дело), везе са другим делима, утицаје на развој пишчевог стила, начина размишљања...;
2-Порекло књижевне грађе (података, идеја, мотива које је писац  користио) и степен њене уметничке трансформације;
3-Сагледавамо дела у културном и књижевном контексту (у времену у ком су настала и у актуелном времену, са одређене временске дистанце / то јест у синхронији и дијахронији);
4-Утврђујемо начин на који књижевност делује на читаоце (естетски, морално, идејно, сазнајно...)
5-Уочавамо законитости историјског развоја књижевности, изграђивања и усавршавања књижевног израза, садржине, техника и форми књижевног дела кроз историју.
...
 

​
Провери колико знаш о европској модерни.
Питања која ће ти послужити да тестираш своје знање постављена су насумично и не прате никакав хронолошки нити логички редослед. Бројеви означавају (оквирно) број података који се (у складу са предавањем које сте чули на часу) од вас очекује.

1. Шта значи реч модернизам?(2)
2. Наведи десет имена најпознатијих модерниста у књижевности ?(10)
3. Ко је и када у књижевност увео израз модерност?(2)
4. Који књижевни правци су обухваћени модерном у ужем смислу?(4)
5. Каква изражајна средства су користили модернисти?(6)
6. Шта знаш о импресионизму?(9)
7. Наведи имена најпознатијих импресиониста у књижевности. (4)
8. Шта знаш о декаденцији?(5)
9. Које теме су заступљене у књижевности модерне?(5)
10. Каква расположења испуњавају уметнике модерне?(5)
11. Шта знаш о симболизму?(10)
12. Који песници су себе називали „уклетим песницима“? (4)
13. Какав однос према свету имају модернисти?(5)
14. Како се модернисти односе према уметности?(3)
15. Наведи пет имена сликара модерниста.(5)
16. Шта је условило појаву нових израза у уметности крајем 19. века?(5)
17. Шта значи реч импресија?(1)
18. Какве новине уноси модерна у уметност?(5)
19. Наведи пет уметничких праваца који се могу обухватити појмом модернизам.(5)
20. Шта знаш о парнасизму? (10)

Електронска књига у пдф формату преузета је са сајта Професорка Марина

Књига се отвара кликом на слику.

Кликом на слику отворићеш књигу у пдф формату.  Електронска књига преузета је са сајта Професорка Марина