Прва наставна тема за ученике четвртог разреда
За писање овог сажетка коришћени су текстови Петра Пијановића и Часлава Ђорђевића (објављени у уџбеницима под истоименим називом - Књижевност и српски језик 4.)
Још у старој Грчкој и Риму, филозофи, реторичари, песници, поред тога што су били ствараоци, бавили су се проучавањем књижевности и покушавали, свако са свог становишта, да је вреднују.
Аристотел – Поетика
Платон – Симпозион (Гозба)
Хорације – Посланица Пизонима
Са аспекта наука сагледава се:
-дело, личност, схватање и живот писца,
-слика друштва у књижевности,
-узајамни утицај друштва и књижевности.
Данас постоји неколико дисциплина које се, са научног аспекта, баве проучавањем књижевности:
1. Историја књижевности (вредновање старије књижевности)
2. Књижевна критика (праћење текуће / актуелне књижевности)
3. Теорија књижевности / поетика (проучава структуру дела, специфичност књижевних родова и врста, језик, стил...)
(Више о томе прочитај овде.)
Ма колико га проучавали, књижевно дело увек остаје отворено за нова истраживања, јер свако ново читање открива нам у њему нове слојеве и значења (у зависности од тога на који начин и са колико знања му приступамо). Зато постоје бројни приступи/методи или „школе“ проучавања књижевности: позитивистичка школа, формалистичка школа, феноменолошка школа, структурализам, теорија рецепције, наратологија...
Свако књижевно дело може се проучавати са више различитих аспеката и уз помоћ различитих научних дисциплина које се не баве примарно проучавањем књижевности; тако приступ књижевном делу може бити историјски, психолошки, социолошки, биографски, филозофски, етички, филолошки, лингвистички...
По мишљењу теоретичара, постоје три основна циља проучавања књижевности:
-објашњење (зашто је нешто написано управо на такав начин);
-разумевање (шта представљају употребљени уметнички знаци, језичке слике, изрази... у одређеном књижевном садржају);
-схватање/поимање (откривање смисла и порука једног књижевног дела у различитим контекстима: историјском, социјалном, психолошком, етичком, филозофском... ).
Основни задаци проучавања књижевности:
1-Откривање стваралачког процеса при настанку једног дела: извори (подаци о настанку дела), везе са другим делима, утицаји на развој пишчевог стила, начина размишљања...;
2-Откривање порекла књижевне грађе (података, идеја, мотива које је писац користио) и степена њене уметничке трансформације;
3-Сагледавање дела у културном и књижевном контексту (у времену настанка и у актуелном времену);
4-Утврђивање начина на који књижевност делује на читаоце (естетски, морално, идејно, сазнајно...)
5-Уочавање законитости историјског развоја књижевности, изграђивања и усавршавања књижевног израза, садржина, техника и форми књижевног дела кроз историју.
За писање овог сажетка коришћени су текстови Петра Пијановића и Часлава Ђорђевића (објављени у уџбеницима под истоименим називом - Књижевност и српски језик 4.)
Још у старој Грчкој и Риму, филозофи, реторичари, песници, поред тога што су били ствараоци, бавили су се проучавањем књижевности и покушавали, свако са свог становишта, да је вреднују.
Аристотел – Поетика
Платон – Симпозион (Гозба)
Хорације – Посланица Пизонима
Са аспекта наука сагледава се:
-дело, личност, схватање и живот писца,
-слика друштва у књижевности,
-узајамни утицај друштва и књижевности.
Данас постоји неколико дисциплина које се, са научног аспекта, баве проучавањем књижевности:
1. Историја књижевности (вредновање старије књижевности)
2. Књижевна критика (праћење текуће / актуелне књижевности)
3. Теорија књижевности / поетика (проучава структуру дела, специфичност књижевних родова и врста, језик, стил...)
(Више о томе прочитај овде.)
Ма колико га проучавали, књижевно дело увек остаје отворено за нова истраживања, јер свако ново читање открива нам у њему нове слојеве и значења (у зависности од тога на који начин и са колико знања му приступамо). Зато постоје бројни приступи/методи или „школе“ проучавања књижевности: позитивистичка школа, формалистичка школа, феноменолошка школа, структурализам, теорија рецепције, наратологија...
Свако књижевно дело може се проучавати са више различитих аспеката и уз помоћ различитих научних дисциплина које се не баве примарно проучавањем књижевности; тако приступ књижевном делу може бити историјски, психолошки, социолошки, биографски, филозофски, етички, филолошки, лингвистички...
По мишљењу теоретичара, постоје три основна циља проучавања књижевности:
-објашњење (зашто је нешто написано управо на такав начин);
-разумевање (шта представљају употребљени уметнички знаци, језичке слике, изрази... у одређеном књижевном садржају);
-схватање/поимање (откривање смисла и порука једног књижевног дела у различитим контекстима: историјском, социјалном, психолошком, етичком, филозофском... ).
Основни задаци проучавања књижевности:
1-Откривање стваралачког процеса при настанку једног дела: извори (подаци о настанку дела), везе са другим делима, утицаји на развој пишчевог стила, начина размишљања...;
2-Откривање порекла књижевне грађе (података, идеја, мотива које је писац користио) и степена њене уметничке трансформације;
3-Сагледавање дела у културном и књижевном контексту (у времену настанка и у актуелном времену);
4-Утврђивање начина на који књижевност делује на читаоце (естетски, морално, идејно, сазнајно...)
5-Уочавање законитости историјског развоја књижевности, изграђивања и усавршавања књижевног израза, садржина, техника и форми књижевног дела кроз историју.
RSS Feed
