Weeblyonica Виблионица!
  • Почетак
    • О нама
  • Садржај
  • Учионица
    • Домаћи задаци, тестови, упитници...
  • ИОП
  • Наставни пројекти
    • Укључи ме - разумећу!
    • Мисли авангардно!
    • Моја прва књига
    • Учимо да учимо
    • Правопис у слици и речи
    • Вишефронтална настава
    • О причи и причању у "Проклетој авлији" _ Креа
  • Књигољупци
  • Књигољупци на Фејсбуку
  • Контакт




​Наставни материјали, лекције, задаци...

На овој страници делићемо нове лекције, задатке и корисне текстове који вам могу олакшати учење. Оно што на овој страници не постоји можда ћете пронаћи на сајту Књигољупци.

За лакше претраживање садржаја послужиће вам наслови у одељку Категорије.

Смисао и задаци проучавања књижевности

10/16/2017

0 Comments

 
Прва наставна тема за ученике четвртог разреда

За писање овог сажетка коришћени су текстови Петра Пијановића и Часлава Ђорђевића (објављени у уџбеницима под истоименим називом - Књижевност и српски језик 4.)

Зачеци науке о књижевности
Шта подразумева наука о књижевности?

Наука о књижевности настаје у 19. веку у време позитивизма. Термин наука о књижевности први пут је употребио немачки филозоф Карл Розенкранц.
Хенрик Маркјевич, пољски теоретичар књижевности средином 20. века, овако дефинише науку о књижевности: Наука о књижевности је резултат свих начина сазнајног бављења књижевношћу.

Корене науке о књижевности налазимо још у далекој прошлости европске културе. Размишљања и оцене о зачецима књижевности налазимо у књижевним и филозофским списима: у Аристотеловој „Поетици“, Платоновој „Држави“ у „Симпозиону“, Хорацијевој „Посланици Пизонима“...

Као први моменат у настанку науке о књижевности узима се спор између поезије и филозофије, а предмет овог спора су Хомерове епопеје „Илијада“ и „Одисеја“. Спор настаје из критика које су изрекли Ксенофан и Хераклит. Они су критиковали Хомерове епове зато што су богови представљени у крајње неприличним ситуацијама (приписују им се негативне особине), а они су сматрали да то не би смело јер су та дела била основна лектира тадашњој омладини, тако да се омладина није могла васпитати у позитивном смислу. Аристотел ће касније потврдити да је Хомер, приказујући богове у таквим ситуацијама, приказивао људе.

Проучавање књижевности се снажније развија у александријском добу, током 3. века п.н.е., које је име добило по трговачком центру Александрија, где је изграђена највећа библиотека тога доба. Обавеза сваког путника била је да у њој остави примерак књиге коју је носио. Књига је у то време била у облику свитка. Са увећавањем броја књига јавила потреба да се оне разврстају и систематизују како би биле приступачне корисницима (то је подразумевало распоређивање рукописа по темама, родовима, врстама, прављење каталога по наслову дела и именима аутора), а уз то и да се врши оцењивање њихове вредности и значаја. Те белешке представљају зачетке књижевне критике и историје књижевности.

Научну основу науке о књижевности поставио је Аристотел у 4. веку пре нове ере, у својим списима „Поетика“ (у којој се бави теоријским питањима у књижевности, естетским питањима и питањима вредновања.) и „Реторика“ (где пише о стилским фигурама.).

Наука о књижевности се развија у неколико области: Класична поетика, класична реторика, филологија, естетика
Са аспекта наука сагледава се:
-дело, личност, схватање  и живот писца,
-слика друштва у књижевности,
-узајамни утицај друштва и књижевности.

Данас постоји неколико дисциплина које се, са научног аспекта, баве проучавањем књижевности:
1. Историја књижевности  (систематизовање и вредновање старије књижевности)
2. Књижевна критика (праћење текуће / актуелне књижевности)
3. Теорија књижевности / поетика  (проучавање структуре дела, специфичности књижевних родова и врста, језика, стила...) Детаљније о историји књижевности, теорији књижевности и књижевној критици прочитај ОВДЕ.

4. Метанаука о књижевности (књижевност о књижевности). У оквиру ове области развиле су се бројне поддисциплине: историја и теорија књижевне критике, историја и теорија историје књижевности, методологија, компаративистика, текстологија, генологија…
 
Ма колико га проучавали, књижевно дело увек остаје отворено за нова истраживања, јер свако ново читање открива нам у њему нове слојеве и значења (у зависности од тога на који начин и са колико знања му приступамо). Зато постоје бројни  приступи/методи или „школе“ проучавања  књижевности: позитивистичка, формалистичка, феноменолошка метода, структурализам, теорија рецепције, наратологија...

Свако књижевно дело може се проучавати са више различитих аспеката и уз помоћ различитих научних дисциплина које се не баве примарно проучавањем књижевности: историјски, психолошки, социолошки, биографски,  филозофски, етички, филолошки, лингвистички... приступ.

Упрошћено, постоје три основна циља проучавања књижевности:
-објашњење (зашто је нешто написано управо на такав начин),
-разумевање (шта представљају употребљени уметнички знаци, језичке слике, изрази... па све до минус-присуства неког уметничког знака у одређеном књижевном садржају),
-схватање/поимање смисла дела (схватање значења/смисла/порука једног књижевног дела у различитим контекстима: историјском, социјалном, психолошком, етичком, филозофском... ).

Проучавајући књижевност откривамо :
(Издвајамо само неколико исхода)
 
1-Стваралачки процес при настанку једног дела: изворе (податке о околностима у којима је настало дело), везе са другим делима, утицаје на развој пишчевог стила, начина размишљања...;
2-Порекло књижевне грађе (података, идеја, мотива које је писац  користио) и степен њене уметничке трансформације;
3-Сагледавамо дела у културном и књижевном контексту (у времену у ком су настала и у актуелном времену, са одређене временске дистанце / то јест у синхронији и дијахронији);
4-Утврђујемо начин на који књижевност делује на читаоце (естетски, морално, идејно, сазнајно...)
5-Уочавамо законитости историјског развоја књижевности, изграђивања и усавршавања књижевног израза, садржине, техника и форми књижевног дела кроз историју.
...
 
0 Comments

Your comment will be posted after it is approved.


Leave a Reply.

    Категорије

    All
    Домаћи задаци
    Други разред
    Књижевнотеоријски појмови
    Први разред
    Провера знања
    Трећи разред
    Четврти разред

    Архива

    September 2020
    May 2020
    March 2020
    November 2019
    June 2019
    May 2019
    April 2019
    February 2019
    December 2018
    November 2018
    March 2018
    January 2018
    December 2017
    November 2017
    October 2017
    May 2017
    April 2017
    March 2017
    January 2017
    December 2016
    November 2016
    October 2016
    September 2016
    July 2016
    May 2016
    March 2016
    February 2016
    January 2016
    December 2015
    November 2015
    October 2015
    September 2015
    March 2015
    February 2015
    December 2014
    November 2014

    RSS Feed

Powered by Create your own unique website with customizable templates.