Припремајући се за рад на часовима посвећеним роману "На Дрини ћуприја", прелистај презентацију о животу и делу нашег великог писца и потруди се
да што више информација о њему усвојиш. Препоручујем ти да прочиташ и нешто опширније на сајтовима по свом избору или на: Википедији и Растко Књижевнотеоријски појмови Постмодернизам
Постмодернизам је филозофска, естетска и књижевна школа која је израз новога духа у култури и уметности друге половине 20. века. Постмодернизам оспорава оно наслеђе модеризма које на сваки начин жели да одржи везу с књижевном врошлошћу. Ако и користе то наслеђе, постмодерни писци дају му нову улогу у интертекстуалној градњи свога дела. Чине то преплетом разних текстова, тј. у поступку који се заснива на палимпсесту. Отуд су књижевни колаж и монтажа, цитат и фрагментаризација текста битне одлике постмодерног поступка. Одлике тог псступка такође су укидање линеарне поступности, мешање жанрова и стилова у истом делу, те преплитање стварног и измаштаног. Значајан удео у постмодерном поступку има парод(рјски однос према знању и књижевној традицији. Палимпсест У основном значењу реч палимпсест (грч. palimpsestos - поново оструган) означава пергамент са којег је, због штедње скупог материјала за писање избрисан стари запис да би могао да буде написан нови текст. Но, стари запис је у траговима остајао па се с напором могао и прочитати. То преплитање старог и новог текста у основи је новог значења које се везује за палимпсест. Отуд палимпсест означава укрштање или премрежавање текстова, било да је реч о парафрази старог у новом делу, његовом иронијском ко- ментару или, чак, пародиј-ском оспоравању. Антироман Антироман је вид модерног романа који је, како и сам термин каже, по својим одликама сасвим супротан традиционалном роману: нема целовиту радњу ни причу. Развој догађаја и поступци јунака у радњи оваквог романа нису довољно образложени и осмишљени. Појава антиромана везана је за француски нови роман. Зачетник овога вида прозе је С. Бекет са делом Молоа (1951). Видан је утицај и Жан-Пол Сартра. Сам писац, његови јунаци и приповедач сматрају да је овај свет без смисла и правог уточишта. Сама прича у антироману често је разбијена и неповезана, фрагментарна, расута и декомпонована. Уместо праве и развијене приче, у антироману су врло честа есејистичка разматрања различитих питања која су тек у даљој вези са основном тематиком у делу. На сличан начин обликован је и роман тока свести, па неки теоретичари држе да је и то антироман. Роман-река Роман-река означава роман или циклус романа веома широко постављене теме, широко засноване слике света и живота, те спорог, временски обухватног и врло развијеног приповедног тока. Почеци овог вида романа везују се за прве деценије 20. века (Томас Ман: Буденброкови, 1901; Џ. Голсворти: Сага о Форсајтима, 1906-1928; М. Пруст: У трагању за изгубљеним временом, 1913-1927). У српској књижевности романи овога типа су, поред осталих, На Дрини ћуприја И. Андрића и Златно руно Б. Пекића. Тематски су ови романи обично породичне или историјске хронике у којима се јавља велики број јунака и више нараштаја. Отуда је и њихова епска матица врло широка, као што је и развој радње у таквим делима тематски везан и за историјске догађаје. У сенци тих догађаја теку и споро се развијају основна прича у роману и њена сложена композиција. Латиноамеричка књижевност Петар Пијановић, Књижевност и српски језик IV
Латиноамеричка књижевност доживела је велики успех у другој половини 20. века. Томе је посебно допринела проза, односно магични реализам као поступак у којем се свакидашње искуство прелама у чудесним причама и митској свести јунака. Видан допринос латиноамеричкој и савременој светској књижевности даје и Габријел Гарсија Маркес (1928). Маркес је колумбијски писац који се прочуо као аутор три кратка романа (Лишће на ветру, Пуковнику нема ко да пише и Зла коб) и збирком приповедака Сахрана Велике Маме. Ова дела Маркес је уобличио у једну целину под насловом Сто година самоће. То је породична сага у којој се на хуморан и парадоксалан начин одсликава латиноамеричка цивилизација. Време диктатуре и насиље као обележје модерног доба Маркес приказује у делима Јесен патријарха и Хроника најављене смрти. У роману Љубав у доба колере љубавна прича необичног обрта исприповедана је на фељтонистички начин. Маркес приказује стварност преломљену кроз митско искуство. У основи приказа је прича која користи згуснуто, циклично време и вечно враћање истог. Тако све оно што је познато и локално у причи добија универзални смисао. Савремену латиноамеричку поезију обележио је чилеански песник Пабло Неруда (1904-1973). У његовим песмама преплићу се сетна љубавна чежња и слике јаке чулне страсти (Двадесет љубавних и једна очајна песма). Такође се преплићу мит и предање, епска драма домородачких племена са сви- репом снагом освајача јужне Америке (Општа песма). Ипак, у највећем броју песама Нерудин лирски јунак моћно осећа живот и његове радости. У прози мексичког писца Карлоса Фуентеса (1928) људске драме ствара социјално раслојавање. Његов приповедачки поступак у разбијеној хронологији спаја разнолике прозне и поетске делове текста. Друштвено зло, несавршеност појединаца и њихове личне жртве тематска су подлога Фуентесовог најбољег дела Смрт Артемија Круза. Америчка књижевност |
Категорије
All
Архива
September 2020
|
Наставни материјали, лекције, задаци...
На овој страници делићемо нове лекције, задатке и корисне текстове који вам могу олакшати учење. Оно што на овој страници не постоји можда ћете пронаћи на сајту Књигољупци.
За лакше претраживање садржаја послужиће вам наслови у одељку Категорије.