Рад о вишефронталној настави увршћен је у примере добре праксе у Бази знања ЗУОВ 2011/2012.ЗАШТО ВИШЕФРОНТАЛНА НАСТАВА?
1. Како је садржај семинара који сте похађали подстакао промене у Вашем раду? Радим у средњој стручној школи и већ годинама настојим да успоставим реципроцитет између труда који улажем и постигнућа својих ученика. Низак ниво знања са којим моји ученици долазе у средњу школу, отпор према учењу (а посебно према читању) и недостатак мотивације код већине ђака, у томе ме стално осујећују. У намери да им се приближим похађала сам семинаре „Електронским учењем до креативне наставе” и „Методе, поступци и алати за лектронско оцењивање”, а у настојању да ученике активно укључим у освајање знања, у складу са њиховим индивидуалним могућностима и амбицијама, уместо да их кажњавам слабим оценама због незнања, похађала сам семинар „Нова школа – вишефронтална настава“. Похађајући „онлајн” семинаре открила сам погодности учења на даљину (слобода у избору оптималног времена за рад, могућност истраживања, доступност повратних информација, неограничен приступ наставним садржајима...) и овладала алатима који ми омогућавају да наставу модернизујем. Осмислила сам два блога на интернету (http://knjigoljupci.wordpress.com/ и http://knjigomnogoljupci.wikispaces.com/ ) и тако створила могућност да наставне садржаје из стереотипа разредно-часовне наставе унесем и у ученицима близак - виртуелни простор у којем ће моћи да их користе када то њима одговара. Удружујући вештине и знања која сам стекла на овим семинарима намеравам да наставу учиним флексибилнијом, а програмске саджаје приступачнијим. Семинар „Нова школа – вишефронтална настава“потврдио је моја лична уверења да успешан наставник није онај који педантно и благовремен „реализује” (испредаје) предвиђени школски програм, већ онај чији су ученици тај програм усвојили (у оквирима индивидуалних способности и амбиција). С обзиром на то да већ дуго примењујем правило да сваки ученик одређеног разреда мора имати исти број оцена (и показати макар минимум знања из свих важних наставних целина, без изузетка), током последњих месец дана (упоредо са похађањем семинара) имала сам прилику да делимично испробам модел вишефронталне наставе у раду са ученицима који су заостајали у свлађивању школског програма. Висок степен мотивације ученика у том периоду допринео је да мој оглед буде успешан – веома мали број ученика (само они који нису желели да поправљају своје оцене) упућен је на полагање поправног испита из српског језика и књижевности. 2. Опис примене знања/вештина стечених на семинару: Користећи вештине којима сам овладала на семинарима о електронском учењу (израда блогова на платформама WordPress, Wikispaces, Mahara, употреба алата као што су Hot Potatoes, Articulate Quizmaker, Purpose Games, izrada testa u Moodle-u, концептуалне мапе…) применила сам и нова знања стечена на семинару „Нова школа – вишефронтална настава“. На свом блогу Књигољупци објавила сам упутства, литературу, наставне материјале, тестове... неопходне за обраду прве наставне теме из програма за први разред средње школе, по моделу вишефронталне наставе. Већ након објављивања добила сам прва позитивна реаговања посетилаца блога (у мају 2012. мој блог и чланке са поменутим садржајем посетило је 1567 корисника) а посебан индикатор да сам на добром трагу биле су сугестије ученика старијих разреда, којима сам предавала током претходне године, да такав модел применим и у раду са њима. Припрема наставних материјала на овај начин захтева додатни напор, време и креативност, али за узврат очекујем веће ангажовање, а у складу са тим и постигнућа ученика. Елемент игре који је садржан у оваквом начину презентовања озбиљних садржаја (у виду квизова и едукативних игара) требало би да код ученика отклони предрасуде о књижевности као нечему што је резервисано за посебну категорију људи, а ученицима „по дефиницији“ – досадно. Могућност коришћења визуелних и звучних садржаја у наставним материјалима и повезивања сродних информација помоћу хипертекста доприноси лакшем усвајању градива, јер наставник, добрим усмеравањем и инструкцијама, помаже ученицима да науче како се учи уместо да само репродукују садржаје презентоване на часу. С обзиром на то да ученици данас нерадо и нередовно читају школску лектиру, у пракси је тешко ускладити наставни план са спремношћу ученика да учествују у његовој реализацији. Једини начин да тај проблем отклонимо јесте прилагођавање ученицима. Модел вишефронталне наставе омогућава да сви ученици, корак по корак, савладају целокупно градиво, макар на основном нивоу, растерећени страха од прозивања и слабих оцена, али са свешћу да су сами одговорни за своја постигнућа и са јасном представом о томе колико труда морају уложити за одговарајућу оцену. Предност овог модела је и у томе што подстиче самосталност, самоактивност и способност самовредновања ученика, а наставнику оставља више времена да се у непосредном раду на часу посвети ученицима који захтевају његово додатно ангажовање. 3. Опишите како процењујете професионалну добит за себе и на основу чега сте то проценили? Похађајући акредитоване семинаре из различитих области везаних за рад у образовању стичем вештине и знања која ми омогућавају да идем у корак са временом у коме живим и радим. |
-Открила сам да свет информационо-комуникационих технологија (у који сам ушла као типична „дигитална придошлица“) могу да користим као моћно оруђе у раду са ученицима (којима ова област представља природно окружење). Умећа која сам стекла у овој обласи добијају потпуну сврсисходност у раду по моделу фишефронталне наставе. Наставни материјали у електронској форми, постављени на интернету, веома су прилагодљиви, лако измењиви, а могу се и штампати за ученике који немају приступ интернету.
-Открила сам и да се моје виђење квалитетног рада са ученицима (и пре похађања семинара „Нова школа – вишефронтална настава“) у великој мери поклапа са методама о којима сам учила на овом изванредном петонедељном семинару. Добила сам нове смернице и идеје како да боље и ефикасније организујем наставу са што мање стреса и за себе и за ученике. У пракси сам научила да ученици остварују боље резултате ако могу сами да одлучују када ће шта одговарати и на основу којих критеријума ће бити оцењени. Тиме се не умањује ауторитет наставника; стварањем услова да се ученици не осећају подређено, већ као субјекти у процесу образовања, код њих развијамо осећање одговорности за остварене резултате. На тај начин и наставник постиже свој професионални циљ. 4. Како процењујете добит за циљну групу са којом сте радили и на основу чега сте то проценили? -У вишефронталној настави ученици имају слободу да располажу својим временом, али и обавезу да науче како да га рационално искористе. -Уче да планирају и процењују колико труда треба да уложе ради постизања жељених резултата. -Уче да вреднују своја постигнућа. -Уче како се учи (што у концепту целоживотног учења, који се свакодневно промовише, представља вештину неопходну за прилагођавање и сналажење у времену брзих промена какво је данашње). -Унапред су им познати наставни програми које треба да савладају, образовни стандарди које морају да задовоље, као и критеријуми оцењивања (поједностављено – шта и у коликом обиму треба да знају за одговарајућу оцену). -Доступни су им наставни материјали у различитим облицима. -Наставник има више времена да им пружи објашњења и отклони недоумице са којима се срећу у процесу учења (и у непосредној настави и посредством интернета) јер је ослобођен обавезе да држи предавања која објективно слуша тек мали број ученика. -Ученици који нерадо уче имају могућност да градиво савладају на часу, слушајући одговарања и интерпретације својих школских другова (што за њих може представљати уштеду времена, а за наставника постигнут циљ). -Амбициозни ученици имају могућност додатног истраживања, ако желе да проширују своје знање. 5. Која знања/ вештине стечене на семинару нисте могли да примените у пракси? Наведите разлоге. Наш систем образовања утемељен је на разредно-часовној настави за коју се, на годишњем и месечном нивоу, прави план рада. Још од Јана Коменског до данас, такав начин рада је доминантан у већини земаља. У време када сам се ја школовала, тај модел је, у великој мери, успешно функционисао; школску лектиру су читали и они који је нису много волели (тада није било срамота читати књиге, већ признати наставнику да си дошао неспреман на час), нису постојали „штребери“ (бубалице су били они којима је учење мало теже ишло) и није било „cool“ имати пун дневник јединица... Моји наставници нису долазили у ситуацију да им, неколико пута заредом, нико у одељењу не прочита благовремено најављени роман, па нису имали ни проблем у реализацији својих месечних планова; ауторитет наставника је био неоспоран, па се подразумевало да се ученици прилагођавају наставницима, а не обратно. Времена су се променила, систем вредности се променио, потребе нових генерација су другачије, али је начин рада остао исти. Такав начин рада не допушта промене какве подразумева вишефронтална настава, посебно у случају када не постоји косензус на нивоу школе да се поменути модел примењује. Зато намеравам да стечена знања модификујем у складу са условима којима у својој школи располажем и покушам да успоставим равнотежу између законских оквира у којима морам да радим и намере да наставу прилагодим потребама и могућностима ученика. 6. Шта бисте још пoделили са другима јер сматрате да је важнo, а нисте навели?Многе наше колеге опиру се прихватању новина, одбијају да се прилагођавају ученицима и новим условима (верујуђи да тако бране своје достојанство) и увређени су када се од њих траже да уче и после толико година школовања и радног искуства. Подржавам концепт целоживотног учења и надахњује ме свако ново откриће и вештина којом успем да овладам. Верујем да је то једини начин да се и у свом послу и у времену у којем живимо не осећамо осујећено због промена на које не можемо да утичемо (макар их и не одобравали). 7. Уколико имате прилог који поткрепљује Ваш рад, можете нам га доставити уз формулар. У прилогу достављам наставни материјал у PDF формату и адресу свог блога у којем је објављен садржај обогаћен везама (линковима) према одговарајућим, илустративним и за наставну тему корисним садржајима на интернету. Блог: Књигољупци http://knjigoljupci.wordpress.com/ Текстови су објављени у категорији: Наставни материјали за вишефронталну наставу https://knjigoljupci.com/2012/05/26/шта-је-то-вишефронтална-настава/ |
НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА ВИШЕФРОНТАЛНУ НАСТАВУ
Nastavni_materijal_za_vfn__b_kondžulović.pdf | |
File Size: | 996 kb |
File Type: |