Реч модернизам (фр. реч moderne - нов, савремен, по најновијем укусу) означава новине које су у уметности обележиле крај 19. и певу половину 20. века. Овим изразом именује се мноштво књижевних покрета и праваца који су се развијали након натурализма: декаденција, импресионизам, симболизам, футуризам, дадаизам, експресионизам, надреализам, егзистенцијализам...
Појаву нових погледа на свет и израза у уметности условиле су друштвене промене крајем 19. века (индустријализација која убрзава ритам живота и обезвређује човека, нова научна сазнања, наговештај рата, неизвесност).
Основна осећања овог времена су несигурност и тескоба, песимизам, отуђеност...Мењају се моралне норме и систем вредности. Све то не може да се изрази кроз постојеће књижевне облике и приступ темама (већ натурализам уноси промене у реалистичку књ.) па се трага за новим изразом укључујући и експеримент. Модернисти тврде да књижевност не служи човеку већ лепоти.
Најпознатији модернисти у европској и светској књижевности, (осим француских модерниста Бодлера,Рембоа, Малармеа и Верлена) били су Џемс Џојс, Вирџинија Вулф, Томас Стернс Елиот, Вилијем Фокнер, Хенрик Ибзен, Антон Павлович Чехов, Морис Метерлинк, Аугуст Стриндберг, Андреј Бели, Александар Блок, Стефан Георг, Мигел де Унамуно, Антонио Мачадо...
Поетика модерне
Назив модерност као и нови приступ стварању у књижевност уводи француски песник Шарл Бодлер (1821-1867). 1857.објавио је збирку песама Цвеће зла.
НОВЕ ТЕМЕ :
-унутрашњи живот, стања душе
-подручје људске подсвести (ирационално)
-мистицизам
-људска стања и осећања
НОВА РАСПОЛОЖЕЊА: усамљеност, досада, песимизам, испразност и безизлаз (атмосфера сплина), декаденција (духовно клонуће)
НОВИ ОДНОС ПРЕМА СВЕТУ: бунт, негација друштва или презир (повлачење у кулу од слоноваче ), боемија
НОВИ СТАВ ПРЕМА УМЕТНОСТИ:
-тежња ка модерном изразу
-естетизам (уместо социјалних, националних или моралних захтева)
-стремљење чистој уметности (ларпурлартизам)
НОВА ИЗРАЖАЈНА СРЕДСТВА:
-мелодичност језика,
-изразита сликовитост речи и израза,
-иронија, гротеска, симбол, синестезија
Модерна у ужем смислу обухвата неколоко књижевних покрета и праваца:
Декаденција – У француској књижевности крајем 19. века;
-протест против досаде и баналности, повлачење из света у уметност речи;
-исказивање духовног клонућа, безизлаза, немоћи;
-осећање уклетости, стварање вештачког раја... (родоначелник - Бодлер).
Парнасисам – Повлачење у кулу од слоноваче (свет уметности недоступан за прост свет);
-назив изведен из заједничке песничке збирке „Савремени Парнас“ ;
-уметност нема сврху, не може да буде корисна, она постоји ради себе саме и служи само лепоти – ларпурлартизам ( L’ art pour l’ art! –Уметност ради уметности!);
-парнасовци се уздржавају од изражавања емоција, презиру масу, беже од баналности свакодневице
-негују хладан и објективан однос према свету,
-беже у историјске и егзотичне теме
-теже префињеном песничком изразу и лепоти песничких слика и савршеној форми
-често делују хладно извештачено и безосећајно
-представници су Теофил Готје и Леконт де Лил.
Импресионизам – Занима их утисак о свету, а не објективни свет и зато га не тумаче већ само изражавају како га виде и доживљавају.
-назив узет из сликарства (по слици Клода Монеа Импресија приликом рађања сунца)
-наглашена музикалност речи и стихова;
-доминација пејзажа;
-богатство боја, сликовитост (а понекад и декоративност);
-вишезначност језика;
-синестезија (преплетеност чулних утисака: мириси сунца, модри звук флауте, шапат цвећа...)
-представници: Анатол Франс, Андре Жид, Марсел Пруст, Антон Павлович Чехов...
Симболизам – Претечом симболизма сматра се Шарл Бодлер;
-има доминантно место у модерни;
-као правац је озваничен 1886. када је Жан Мореас објавио Манифест симболизма у часопису Фигаро;
-о схватању света и улоге уметности у њему Бодлер говори програмском песмом Везе (природа и свет су шума симбола који чекају да буду одгонетнути и протумачени, а песници имају дар да разоткривају њихов смисао);
-доминантна изражајна средства су симбол, синестезија, парадокс (Ужас од живота – екстаза живота!), гротеска, слободни стих
-симболисти су изразито урбани песници (занима их градски амбијент и психологија градског човека) -теже парадоксалним стањима, декадентни су и неурастенично сензибилни
-одбојност према субјективности и персоналности (зато искључују природну инспирацију и замењују је халуцинантном интуицијом)
-често су неприродни, бизарни пренаглашени (као и у одевању – денди стил)
-негују естетику ружног
-представници: уклети песници - Шарл Бодлер,Артур Рембо, Пол Верлен, вођа симболистичке школе Стефан Маларме; А.Блок, А.Бели, А.Стриндберг, Стефан Георг, Унамуно, Мачадо, Метерлинк, Х. Ибзен
Најпознатији модернисти у сликарству су: Марк Шагал, Едуард Мунк, Клод Моне, Едуард Мане, Пол Сезан, Огист Реноар, Едгар Дега, Пабло Пикасо...