- Дефиниши језик у најопштијем значењу те речи.
- Чему језик служи?
- Које разлике су успостављене између човека и других биоклошких врста захваљујући језику?
- Које биолошке одлике човека доводимо у везу са језиком?
- Каква је улога језика у животу човека, са социолошког становишта?
- Објасни везу између језика и психолошких одлика човека.
- Које врсте језика разликујемо, ако се руководимо пореклом и средствима које језик укључује?
- Објасни значење речи контекст.
- Које три важне функције има порука у комуникацији између говорника и слушаоца?
- Који су то природни језици? (Наведи пет примера.)
- Шта су то вештачки језици? (Наведи пет примера.)
- Шта су то глобални језици?
- Које науке се баве проучавањем језика?
- Лингвистика је...
- Граматика је...
- Семиотика је...
- Шта су то дијалектизми? (Наведи пет примера.)
- Шта је то стандардни, књижевни језик?
- Којих принципа се морају придржавати људи који желе да говоре стандардним или књижевним језиком?
- Шта подразумева језичка правилност?
- Шта подразумева језичка чистота?
- Када је језик неког говорника јасан?
- Шта значи реч амфиболија? (Наведи пример.)
- Шта значи реч плеоназам? (Наведи пример.)
- Шта значи реч таутологија? (Наведи пример.)
- Шта су то функционални стилови у књижевном (стандардном) језику?
- Које стилове разликујемо у писаном изражавању?
- Које су одлике уметничког стила у језику?
- Шта одликује научни стил?
- Шта одликује административни стил?
- Наведи пет примера за публицистички стил.
Језички систем и науке које се њиме баве; стандардни језик; функционални стилови (први разред)11/30/2015 Проучи питања и пипреми се за проверу знања!
0 Comments
Tекст преузет из књиге Књижевност и српски језик,
Ч. Ђорђевић и П. Лучић Проучавање књижевности, опште или појединачно, код нас се означава као наука о књижевности. Њу чине: 1) историја књижевености, 2) теорија књижевности, 3) књижевна критика и 4) књижевна методологија. ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ проучава: - постанак и историјски развитак књижевности уопште; - проучава књижевност једне епохе или народа; - проучава живот и дела појединих писаца, наглашава њихову вредност и значај у књижевности једне епохе; - осветљава време и друштвене прилике у којима настаје нека књижевност, односно дело неког писца; - врши систематизацију и периодизацију у историји књижевности. Тако, на пример, вршећи систематизацију и периодизацију српске књижевности, због њене прегледности и лакшег изучавања, историја књижевности је разврстава на одређена књижевна раздобља или периоде: 1. народна (усмена) књижевност; 2. средњовековна (феудална) књижевност; 3. дубровачка (ренесансна) књижевност; 4. барокна књижевност 5. књижевност доба просветитељства; 6. књижевност доба класицизма; 7. романтизам; 8. реализам; 9. књижевно раздобље модерне; 10. међуратна књижевност; 11. послератна (савремена) књижевност ; 12. постмодернистичка (данашња) књижевност. Историја књижевности - у зависности од обима проучавања - може бити: а) општа историја књижевности (нпр. историја светске или европске књижевности) и б) посебна - национална историја књижевности (нпр. историја српске књижевности). Односе између опште и националне књижевности или између појединих националних књижевности изучава компаративна (упоредна) књижевност. Проучавајући развој књижевности кроз време историја књижевности обједињује у себи књижевну критику и теорију књижевности. ТЕОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ или ПОЕТИКА Теоријом књижевности називамо научну дисциплину о општим особинама књижевног дела као језичког уметничког остварења. Њен задатак је да: - проучава структуру књижевног дела као јединства форме и садржине (тема, мотиви, ликови, композиција, језик, стил); - истражује процес уметничког стварања; - објашњава књижевне родове и врсте (жанрове) у којима се књижевно дело јаваља. КЊИЖЕВНА КРИТИКА Књижевна критика је део науке о књижевности који представља везу између књижевног дела и читаоца. Она користи искуство теорије књижевности, лингвистике и естетике (оште науке о уметности). Њен задатак је да: - открива значења, стилско-језичке и уметничке вредности у појединим делима како би олакшала боље разумевање и што потпуније уживање читалаца у њима; - врши оцењивање књижевног дела и тако утире пут историји књижевности и помаже јој да обухвати најбоља остварења. Постоје следећи облици критике: 1) научна критика (студије, расправе, монографије); 2) текућа критика (новинска, часописна критика); 3) есејистичка критика (есеј или оглед). Критика, без обзира на то која је, увек је сматрана за дијалог између књижевног критичара и књижевног уметничког дела. Она је примање, доживљавање уметничког дела и доношење судова о њему јер сама реч критика је грчког порекла и њено изворно значење је: судити, одлучивати, оцењивати. Како се кроз векове мењао поглед на књижевност, на природу књижевног дела и уопште однос књижевности према стварности, тако се мењала и критика. У зависности од тога шта истражује и за шта је све заинтересована у књижевном делу, критика може бити: 1. стилистичка критика (испитује језик и стил дела); 2. социолошка критика (истражује живот, друштвене појаве и и њихов приказ у делу); 3. психолошка критика (испитује психологију — унутрашњи живот: свесно и несвесно у личностима једнога дела); 4. филозофска критика (истражује идеје и погледе на свет у делу). Може се говорити и о низу других критика, што зависи од аспекта ипредмета истраживања у књижевном делу. Књижевна критика подразумева велико знање и културу, изузетно познавање књижевности, теорије књижевности, историје књижевности, естетике и филозофије. КЊИЖЕВНА МЕТОДОЛОГИЈА бави се методима или начинима проучавања (истраживања) у књижевности. Постоје разни поступци, путеви или начини у проучавању стваралаштва једног писца или проучавању књижевног дела. Који ће метод истраживач употребити, зависи од тога шта истражује. Ако истражује језик и стил, он примењује лингво-стилистички метод (поступак). Психолошки приступ ће применити ако истражује психички живот јунака. Истраживач друштвених стања у делу користи социолошки приступ. Код примене појединих метода (поступака) истраживач се користи одређеним теоријама из појединих научних области. -Уметност (појам и врсте) -Књижевност као уметност -Појам и назив књижевности -Наука о књижевности -Књижевни родови и врсте
Обнови своје знање и припреми се да одговориш на питања из следећих области:
-Појам опште и књижевне културе -Смисао и задаци проучавања књижевности -Есеј као књижевно-научна врста -Познавање књижевних дела 1.Значење појма култура: (2) а) б) 2.Шта је то књижевна култура? (2) а) б) 3. Која знања подразумева књижевна култура? (7) а) б) ц) д) е) ф) г) 4. Наведи имена најпознатијих античких теоретичара књижевности. (3) 5. Наведи називе дисциплина у оквиру науке о књижевности које се баве проучавањем књижевности. (3) 6. Наведи називе бар пет научних дисциплина, изван науке о књижевности, са чијих се аспеката може проучавати књижевно дело. (5) 7. Која су три основна циља проучавања књижевности? (3) 8. Наведи пет најважнијих задатака проучавања књижевности (5) 9. Шта је есеј и који су његови тематски оквири? (3) 10. Наведи пример за роман есеј. (1) 11. На која питања покушава да одговори Андрић у есеју „Разговора с Гојом?“ (одломак из Читанке) (6) 12. Смисао песме „Манасија“ В. Попе. (5) 13. Смисао песме „Маслачак“ В. Попе. (5) 14. Наведи десет запажања којима објашњаваш своје виђење Хамлета. (10) 15. Зашто Хамлет саветује Офелији да иде у манастир? (5) 16. Како објашњаваш сцену на гробљу у драми „Хамлет“? (5) |
Категорије
All
Архива
September 2020
|