Први кораци у упознавању са информационим технологијама
Када сам први пут, 2006. године, чула за конкурс "Креативне школе" нисам готово ништа знала о информационим технологијама. Но, моју склоност ка иновацијама, у оквиру знања и могућности којима сам тада располагала, приметиле су колеге и охрабриле ме да покушам. Тај први рад је, мада прилично трапав, ушао у базу знања. Касније сам, богатећи знање о употреби ИКТ у настави,мало усавршавала ту прву ppt презентацију. Нажалост, она је прилично велика, јер садржи аудио и видео записе, па ми Вибли не дозвољава да је објавим. Уместо презентације, приложићу приказ часа у pdf формату.
O_priči_i_pričanju.pdf | |
File Size: | 578 kb |
File Type: |
Креативна школа 2006.
1. ПОДАЦИ О ЧАСУ
Дефинисање часа
Наставни предмет : Српски језик и књижевност
Наставна област : Књижевност
Наставна јединица: Обрада романа „Проклета авлија”
Разред : четврти
Увођење новине
1. Коришћење Power Point прeзeнтaциjе и аудио и видео материјала, као медија у служби интерпретације књижевног дела.
2.Специфична организација часа , чија је сврха укључивање и афирмација ученика који су успешнији у невербалним видовима изражавања, због чега често остају пасивни.
3.Уношење дражи игре у веома озбиљну и тешку наставну јединицу ради подизања степена заинтересованости и мотивације за рад.
4. Откривање интертекстуалности (на примерима дела која су ученицима позната) и афирмација активног и креативног приступа читању, као основном виду самообразовања.
Мотивација
Час је намењен извођењу у средњим стручним школама (у којима је ниво предзнања и степен заинтересованости за литературу релативно низак) као вид интелектуалне провокације ученика и подстицаја да прихвате улогу активнoг читаоца уместо да пасивно извршавају своје ђачке обавезе. (Наставна тема заступљена је у редовном школском програму за четврту годину.)
2. Планирање и организација часа
Циљеви часа
1. Циљ наставника је да ученике уведе у поетику Андрићевог стваралаштва али и да их истовремено упућује у, њима нову, поетику читања. Читање објашњавамо као континуирани и интегрални процес у којем све што смо некада прочитали представља део нечега што тек треба да прочитамо. Тако, различите текстове (у овом случају текстове истог писца који су ученицима познати из градива, па се могу лакше усредсредити на прожимање садржаја у њима) доводимо у позицију да се ,,узајамно читају и учитавају једни у друге“. На овај начин ученици увиђају да се читање једне књиге не завршава када стигнемо до њене последње странице. Од првог слова, до краја живота свако од нас учитава разна штива и искуства у јединствену књигу своје личности.
2.Увиђање значаја приче и приповедања у делу Ива Андрића, у људском животу, у колективном памћењу. Увиђање значаја историјског памћења и предања за развој цивилизације.
3.Уочавање трагичног сукоба међу људима и положаја духовно префињених људи у свету уређеном на принципима моћи и насиља.
4.Развијање способности критичког приступа сопственом и туђем раду и објективног вредновања остварених резултата.
Методе и облици рада
Наставне методе : Обрада књижевног дела поређењем и смисаоним допуњавањем са другим познатим текстовима, разговор, извештавање, монолог, драмска интерпретација , ликовне импресије.
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад, рад у паровима.
Усаглашеност са наставним планом и програмом
Наставна јединица се уклапа у програм за четврти разред средње школе.
Услови за реализацију часа
Потребна средства: Роман „Проклета авлија”, лирско-медитативна проза „Еx Pоntо”, изводи из беседе „О причи и причању” из Читанке за 1. разред средње школе, прибор за цртање, аудио-снимак часовника, текст драмске интерпретације, компјутер и пројектор, листићи за вредновање часа.
Задаци за ученике
1.Свим ученицима у најави наставне јединице дајем инструкције које ће им помоћи у читању и разумевању романа “Проклета авлија” .
2.Према склоностима ученика формирамо мале групе које ће се усредсредити на одређене ликове или делове романа, а током часа пoдстичeм их да излажу припремљене садржаје и запажања, или да их изразе на неки други начин.
3. Упућујем ученике да посете сајтове на интрнету посвећене Иву Андрићу и потраже изводе из критика о њему (текстови Петра Џаџића и сл.).
4.Ученике са изразитим смислом за сликање и цртање (каквих у Техничкој школи за дизајн коже има више него читалаца) упућујем на размишљање о визуелном раму приповести, изгледу ликова, могућности графичког приказа структуре романа.Најуспешније радове уносим у PPT прeзeнтaциjу, a учeницимa дajeм мoгућнoст дa и тoкoм чaсa, инспирисaни интeрпрeтaциjaмa свojих другoвa цртajу крoкиje кoje ћe излoжити нa тaбли.
6. У циљу дочаравања атмосфере самостанске ћелије, којом је повест уоквирена, два ученика добијају задатак да драмски осмисле врло кратку драмску интерпретацију којом ће час започети и завршити.
Наставни материјали
Писани концепт часа, Power Point презентација, радови ученика, графички приказ композиције романа. (Замолила сам ученике одељења којима предајем да за потребе овог рада унапред нацртају сртеже и слике које су употребљене у PPT прeзeнтaциjи.)
Материјали за припрему часа
Литература : Петар Џаџић: Критичари о Андрићу, Нолит, Београд, 1962..
Петар Џаџић: Критике и огледи, Српска књижевна задруга,.Београд, 1973.
Милија Николић: Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1992.
1. ПОДАЦИ О ЧАСУ
Дефинисање часа
Наставни предмет : Српски језик и књижевност
Наставна област : Књижевност
Наставна јединица: Обрада романа „Проклета авлија”
Разред : четврти
Увођење новине
1. Коришћење Power Point прeзeнтaциjе и аудио и видео материјала, као медија у служби интерпретације књижевног дела.
2.Специфична организација часа , чија је сврха укључивање и афирмација ученика који су успешнији у невербалним видовима изражавања, због чега често остају пасивни.
3.Уношење дражи игре у веома озбиљну и тешку наставну јединицу ради подизања степена заинтересованости и мотивације за рад.
4. Откривање интертекстуалности (на примерима дела која су ученицима позната) и афирмација активног и креативног приступа читању, као основном виду самообразовања.
Мотивација
Час је намењен извођењу у средњим стручним школама (у којима је ниво предзнања и степен заинтересованости за литературу релативно низак) као вид интелектуалне провокације ученика и подстицаја да прихвате улогу активнoг читаоца уместо да пасивно извршавају своје ђачке обавезе. (Наставна тема заступљена је у редовном школском програму за четврту годину.)
2. Планирање и организација часа
Циљеви часа
1. Циљ наставника је да ученике уведе у поетику Андрићевог стваралаштва али и да их истовремено упућује у, њима нову, поетику читања. Читање објашњавамо као континуирани и интегрални процес у којем све што смо некада прочитали представља део нечега што тек треба да прочитамо. Тако, различите текстове (у овом случају текстове истог писца који су ученицима познати из градива, па се могу лакше усредсредити на прожимање садржаја у њима) доводимо у позицију да се ,,узајамно читају и учитавају једни у друге“. На овај начин ученици увиђају да се читање једне књиге не завршава када стигнемо до њене последње странице. Од првог слова, до краја живота свако од нас учитава разна штива и искуства у јединствену књигу своје личности.
2.Увиђање значаја приче и приповедања у делу Ива Андрића, у људском животу, у колективном памћењу. Увиђање значаја историјског памћења и предања за развој цивилизације.
3.Уочавање трагичног сукоба међу људима и положаја духовно префињених људи у свету уређеном на принципима моћи и насиља.
4.Развијање способности критичког приступа сопственом и туђем раду и објективног вредновања остварених резултата.
Методе и облици рада
Наставне методе : Обрада књижевног дела поређењем и смисаоним допуњавањем са другим познатим текстовима, разговор, извештавање, монолог, драмска интерпретација , ликовне импресије.
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад, рад у паровима.
Усаглашеност са наставним планом и програмом
Наставна јединица се уклапа у програм за четврти разред средње школе.
Услови за реализацију часа
Потребна средства: Роман „Проклета авлија”, лирско-медитативна проза „Еx Pоntо”, изводи из беседе „О причи и причању” из Читанке за 1. разред средње школе, прибор за цртање, аудио-снимак часовника, текст драмске интерпретације, компјутер и пројектор, листићи за вредновање часа.
Задаци за ученике
1.Свим ученицима у најави наставне јединице дајем инструкције које ће им помоћи у читању и разумевању романа “Проклета авлија” .
2.Према склоностима ученика формирамо мале групе које ће се усредсредити на одређене ликове или делове романа, а током часа пoдстичeм их да излажу припремљене садржаје и запажања, или да их изразе на неки други начин.
3. Упућујем ученике да посете сајтове на интрнету посвећене Иву Андрићу и потраже изводе из критика о њему (текстови Петра Џаџића и сл.).
4.Ученике са изразитим смислом за сликање и цртање (каквих у Техничкој школи за дизајн коже има више него читалаца) упућујем на размишљање о визуелном раму приповести, изгледу ликова, могућности графичког приказа структуре романа.Најуспешније радове уносим у PPT прeзeнтaциjу, a учeницимa дajeм мoгућнoст дa и тoкoм чaсa, инспирисaни интeрпрeтaциjaмa свojих другoвa цртajу крoкиje кoje ћe излoжити нa тaбли.
6. У циљу дочаравања атмосфере самостанске ћелије, којом је повест уоквирена, два ученика добијају задатак да драмски осмисле врло кратку драмску интерпретацију којом ће час започети и завршити.
Наставни материјали
Писани концепт часа, Power Point презентација, радови ученика, графички приказ композиције романа. (Замолила сам ученике одељења којима предајем да за потребе овог рада унапред нацртају сртеже и слике које су употребљене у PPT прeзeнтaциjи.)
Материјали за припрему часа
Литература : Петар Џаџић: Критичари о Андрићу, Нолит, Београд, 1962..
Петар Џаџић: Критике и огледи, Српска књижевна задруга,.Београд, 1973.
Милија Николић: Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1992.
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС
О причи и причању у „Проклетој Авлији“
(Наставна јединица се реализује током два спојена школска часа.)
Уводни део првог часа:
1.Кратким излагањем о стваралаштву Ива Андрића и значају „Проклете авлије”, наставник започиње час.
Иво Андрић (1892 — 1975)
Песник, приповедач, романсијер и есејиста.
Од 1921. до 1941. године радио у дипломатској служби у Риму, Брисeлу, Женеви, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду и Берлину.
Од 1941. живи повучено у Београду и пише.
Добитник је Нобелове награде за књижевност 1961. године.
Прву песму објавио је 1911. године у Босанској вили.
Због политичке привржености идејама Младе Босне искусио ужас заточеништва.
Готово цео стваралачки опус посветио Босни и њеним житељима.
Његове стваралачке преокупације су историја, људске судбине, уметност и мостови. (слајд 2)
Најважнија дела: Еx Ponto (1918), Немири (1920), Приповетке: Пут Алије Ђерзелеза (1920), Приповетке I-III (1924, 1931, 1936), Нове приповетке (1948), Прича о везировом слону (1948), Лица (1960), Жена на камену (1962), Кућа на осами (1976). Романи: На Дрини ћуприја (1945), Травничка хроника (1945), Госпођица (1945), Проклета авлија (1954), Омер-паша Латас (1976). Медитативна проза: Знакови поред пута (1976), Свеске (1981). (слајд 3)
Главни део часа:
2. Наставник позива ученике на потпуну тишину. Започиње откуцавање часовника (у PPT презентацији) које ће трајати до краја часа. У циљу постављања визуелниог „рама приче“ описујемо пејзаж с почетка приповедања. На видео биму пројектујемо слику (рад ученика) којом је дочаран призор, описан на почетку приповедања, који се види кроз прозор манастирске ћелије. (слајд 4)
О причи и причању у „Проклетој Авлији“
(Наставна јединица се реализује током два спојена школска часа.)
Уводни део првог часа:
1.Кратким излагањем о стваралаштву Ива Андрића и значају „Проклете авлије”, наставник започиње час.
Иво Андрић (1892 — 1975)
Песник, приповедач, романсијер и есејиста.
Од 1921. до 1941. године радио у дипломатској служби у Риму, Брисeлу, Женеви, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду и Берлину.
Од 1941. живи повучено у Београду и пише.
Добитник је Нобелове награде за књижевност 1961. године.
Прву песму објавио је 1911. године у Босанској вили.
Због политичке привржености идејама Младе Босне искусио ужас заточеништва.
Готово цео стваралачки опус посветио Босни и њеним житељима.
Његове стваралачке преокупације су историја, људске судбине, уметност и мостови. (слајд 2)
Најважнија дела: Еx Ponto (1918), Немири (1920), Приповетке: Пут Алије Ђерзелеза (1920), Приповетке I-III (1924, 1931, 1936), Нове приповетке (1948), Прича о везировом слону (1948), Лица (1960), Жена на камену (1962), Кућа на осами (1976). Романи: На Дрини ћуприја (1945), Травничка хроника (1945), Госпођица (1945), Проклета авлија (1954), Омер-паша Латас (1976). Медитативна проза: Знакови поред пута (1976), Свеске (1981). (слајд 3)
Главни део часа:
2. Наставник позива ученике на потпуну тишину. Започиње откуцавање часовника (у PPT презентацији) које ће трајати до краја часа. У циљу постављања визуелниог „рама приче“ описујемо пејзаж с почетка приповедања. На видео биму пројектујемо слику (рад ученика) којом је дочаран призор, описан на почетку приповедања, који се види кроз прозор манастирске ћелије. (слајд 4)
Рад Кристине Шулкић
Кратком драмском интерпретацијом двају ученика стварамо атмосферу с почетка романа.
Тишина и сатови. Два ученика ( фра-Мијо и фра-Растислав) у углу учионице, као за себе, „набрајају и пописују алат”:
Фра-Мијо: Једна клијешта, велика, крешевска. Једна. Пишеш?
Фра-Растислав: Пишем.
Фра-Мијо: Шрафцигер, мали, сајџијски – један.
Фра-Растислав: Један. (Младић хуче у руке због хладноће.)
Фра-Мијо: Шта је Распиславе, да не би ватре? Дрва да трошиш? Исти си ко онај твој покојник.
Никад није штедио. Једна клијешта – француска. Пишеш?
Фра-Растислав:Пишем… Видео запис (слајд 5)
Кратком драмском интерпретацијом двају ученика стварамо атмосферу с почетка романа.
Тишина и сатови. Два ученика ( фра-Мијо и фра-Растислав) у углу учионице, као за себе, „набрајају и пописују алат”:
Фра-Мијо: Једна клијешта, велика, крешевска. Једна. Пишеш?
Фра-Растислав: Пишем.
Фра-Мијо: Шрафцигер, мали, сајџијски – један.
Фра-Растислав: Један. (Младић хуче у руке због хладноће.)
Фра-Мијо: Шта је Распиславе, да не би ватре? Дрва да трошиш? Исти си ко онај твој покојник.
Никад није штедио. Једна клијешта – француска. Пишеш?
Фра-Растислав:Пишем… Видео запис (слајд 5)
3. Објашњавамо знаковну повезаност двеју представа са почетка приповести - визуелне (пејзажа који се поступно преображава) и аудитивне (континуираног куцања часовника и монотоног разговора фратара, који звучи рутински и без наговештаја туге за преминулим сабратом ) и њихову функцију у роману.
Ово је време приповедања, време фиктивне стварности (које се разликује од реалног времена у којем ми читамо приповест или говоримо о њој). У њему, неименовани приповедач (или писац) преноси приче које је чуо од фра-Патра.
-Уочавамо да унутар тог времена постоје други временски слојеви, а они до нас стижу захваљујући приповедању фра-Петра који има улогу древног приповедача.
(Ученике упознајем са улогом овог истог приповедача у другим Андрићевим делима: „Шала у Самсарином хану”, „У воденици”, „Труп”, „Чаша”)
4. Позивамо се на текст „О причи и причању” да бисмо увидели значај приче, како у контексту дела, тако и ван њега. (слајд 6)
- Причањем се ствара илузија живота и трајања, заборавља на пролазност и одлаже смрт;
- оно помаже човеку да се нађе и снађе;
- осветљава тамне путеве и странпутице и казује нам оно што не знамо или нисмо у стању да схватимо;
- приповедач можда сам себи прича причу, као дете које пева у мраку да завара страх;
- причање нам помаже да пронађемо свој идентитет и изоштримо своје способности у процени добрих и лоших одлука;
- у причама је права историја човечанства и смисао историје, било да говоре о прошлости, садашњости или будућности.
5. У сећање призивамо још један ученицима познат текст – „Ex Ponto”. Свом доживљају романа прикључујемо Андрићево лично искуство заточеништва, чиме писац престаје да буде само писац, личност богате имагинације, и постаје један од „сведока” из Проклете авлије. (Мотиве из прозе „Ex Ponto” и исказе из Андрићевог говора на додели Нобелове награде “учитаваћемо” током часа у “Проклету авлију”.)
6.Описујемо Проклету авлију: њен изглед, звуке, мирисе, небо над њом (једини чисти и светли простор чију симболику одгонетамо), њене становнике, њен дневни и ноћни живот.
7.Говоримо о ликовима :
-Централну фигуру у Авлији представља Латифага. Описујемо његов изглед, успостављамо везу између његовог понашања и надимка Карађоз. Говоримо о његовој предисторији и преображају из преступника у чувара државних интереса.
( Гоњен својим кривицама, упознавши од свих нагона најбоље нагон човека да греши, он развија и на друге примењује своју личну филозофију, уклапајући је у архетипски образац кривице и испаштања: Нема правих, сви су криви, ако су људи. Он је симбол чувара реда и закона, продужена рука власти, невидљива сенка султана и гарант његове сигурности. Он није приповедач јер не припада свету духовности.)
Ученици који су добили задатак да своје импресије изражавају цртајући излажу на табли своје цртеже - Карађоза. (слајд 7)
-Међу бројним затвореницима запажамо брбљивог Заима и опрезног и у све упућеног Хаима . (слајдови 8 и 9)
Цртежи Стефана Остојића
-Посебну пажњу посвећујемо Ћамилу, његовом изгледу, држању, гласу, причи о њему, коју је фра-Петру испричао Хаим, и његовој опседнутости причом о Џем султану.
-Један ученик преноси нам причу о Џем султану.
Стварамо визуелне и психолошке портрете средишних личности романа , Ћамила и Џем султана и образлажемо њихово духовно двојништво. Поредимо њихов и пишчев доживљај света (позивајући се на „Еx Понто“).
Пројектујемо Ћамилов портрет по замисли једног ученика ( слајд 10), а цртеже настале на часу излажемо на табли.
-Један ученик преноси нам причу о Џем султану.
Стварамо визуелне и психолошке портрете средишних личности романа , Ћамила и Џем султана и образлажемо њихово духовно двојништво. Поредимо њихов и пишчев доживљај света (позивајући се на „Еx Понто“).
Пројектујемо Ћамилов портрет по замисли једног ученика ( слајд 10), а цртеже настале на часу излажемо на табли.
Цртеж Јелене Обрадовић
8. Објашњавамо да је заточеништво оваквих људи потребно власти чији су експоненти валија који мрзи књиге и Карађоз који мрзи људе. Откад је света и века постојала сила која је спутавала разум слободу духа, а њен слепи инструмент увек су били они “ штетни и по друштво и појединца опасни људи који због своје ограничености неограничено верују у своју памет, проницљивост и тачност свог суда и закључка”. (слајд 11)
-Тумачимо Андрићеве речи:
“Постоје два света, између којих нема и не може бити ни правог додира ни могућности споразума, два страшна света осуђена на вечити рат у хиљаду облика...“
(слајд 12)
Крај првог часа
Почетак другог часа:
9. У сећање призивамо текст „О причи и причању“ који смо обрађивали у првом разреду. Садржај беседе коју је Андрић одржао приликом доделе Нобелове награде поредимо са делом које обрађујемо: На примеру јунака „Проклете авлије” потврђујемо Андрићеве исказе о значају приче и приповедања, како за човечанство у целини, тако и у животу сваког човека. Одговарамо на питања: Ко, о чему, како и зашто прича у „Проклетој авлији“? (слајд 13)
Ко, о чему, како и зашто прича у Проклетој авлији?
- Прича сама Авлија својим заумним говором одашиљући дневне и ноћне пулсације свог постојања.
-Заим наметљиво прича о женама, стварајући илузију живота који нема.
-Хаим прича фра-Петру драгоцену причу о Ћамилу, разгонећи тако свој страх “као дете у мраку”.
-Шапуће Ћамил (овај несвакидашњи, тихи лик од људи се ограђује ћутањем - оружјем које нам је Андрић открио у прози “Еx Понто”, у „Мосту на Жепи”). Он говори једино пред онима који умеју да слушају и разумеју његову потрагу за идентитетом у причи о Џем-султану.
-Прича фра-Петар покушавајући да свему што је чуо одгонетне скривени смисао и пренесе причу даље, као задужбину која се не сме заборавити.
На видео биму пројектујемо графички приказ структуре романа.
(слајд 14)
-Тумачимо Андрићеве речи:
“Постоје два света, између којих нема и не може бити ни правог додира ни могућности споразума, два страшна света осуђена на вечити рат у хиљаду облика...“
(слајд 12)
Крај првог часа
Почетак другог часа:
9. У сећање призивамо текст „О причи и причању“ који смо обрађивали у првом разреду. Садржај беседе коју је Андрић одржао приликом доделе Нобелове награде поредимо са делом које обрађујемо: На примеру јунака „Проклете авлије” потврђујемо Андрићеве исказе о значају приче и приповедања, како за човечанство у целини, тако и у животу сваког човека. Одговарамо на питања: Ко, о чему, како и зашто прича у „Проклетој авлији“? (слајд 13)
Ко, о чему, како и зашто прича у Проклетој авлији?
- Прича сама Авлија својим заумним говором одашиљући дневне и ноћне пулсације свог постојања.
-Заим наметљиво прича о женама, стварајући илузију живота који нема.
-Хаим прича фра-Петру драгоцену причу о Ћамилу, разгонећи тако свој страх “као дете у мраку”.
-Шапуће Ћамил (овај несвакидашњи, тихи лик од људи се ограђује ћутањем - оружјем које нам је Андрић открио у прози “Еx Понто”, у „Мосту на Жепи”). Он говори једино пред онима који умеју да слушају и разумеју његову потрагу за идентитетом у причи о Џем-султану.
-Прича фра-Петар покушавајући да свему што је чуо одгонетне скривени смисао и пренесе причу даље, као задужбину која се не сме заборавити.
На видео биму пројектујемо графички приказ структуре романа.
(слајд 14)
Закључујемо: Свако прича причу о другом, ћутећи о себи, са насушном потребом „да се нађе и снађе”. (слајд 15)
10. Уочавамо да роман има прстенасту структуру, грађену на принципу концентричних кругова. Сваки круг приповедања представља један временски слој. Наш „времеплов” помоћу којег смо путовали кроз времена и просторе је управо приповедање (или причање). Помоћу приче стигли смо из свог простора и времена све до Цариграда и 15. века, па и даље (ако узмемо у обзир Андрићево објашњење да је ово „ништа друго до древна прича о браћи крвницима“, алудирајући на Каина и Авеља, прве Адамове синове). (слајд 16)
11. Објашњавамо функцију фра-Петрових импресија пред раскошном сликом царске престонице којом завршава приповедање. У срцу те раскошне и блиставе лепоте, невидљива, пулсира својим аутономним животом једна скоро нестварна насеобина - Проклета авлија. Покушавамо да одговоримо на питање: Шта је стварност , а шта привид од та два света? Једну за другом приказујемо две слике, два лица истог света:
Слика Цариграда (слајд 17) Слика затвора (слајд 18)
10. Уочавамо да роман има прстенасту структуру, грађену на принципу концентричних кругова. Сваки круг приповедања представља један временски слој. Наш „времеплов” помоћу којег смо путовали кроз времена и просторе је управо приповедање (или причање). Помоћу приче стигли смо из свог простора и времена све до Цариграда и 15. века, па и даље (ако узмемо у обзир Андрићево објашњење да је ово „ништа друго до древна прича о браћи крвницима“, алудирајући на Каина и Авеља, прве Адамове синове). (слајд 16)
11. Објашњавамо функцију фра-Петрових импресија пред раскошном сликом царске престонице којом завршава приповедање. У срцу те раскошне и блиставе лепоте, невидљива, пулсира својим аутономним животом једна скоро нестварна насеобина - Проклета авлија. Покушавамо да одговоримо на питање: Шта је стварност , а шта привид од та два света? Једну за другом приказујемо две слике, два лица истог света:
Слика Цариграда (слајд 17) Слика затвора (слајд 18)
12. Изводимо закључке о значењима мотива „авлија” и истинама које човек открива у њој:
То је метафора која означава сва ограничења људских слобода, потреба, жеља. Авлија може бити сваки тоталитарни режим, свет кафкијанских, бирократских институција, свет испуњен предрасудама и поделама, трагични сукоб међу људима, мрачни простор у човеку, па и живот сам.
У ”Проклетој авлији” препознајемо и мотиве са којима смо се сретали у прози “Ex Ponto”: тамница,самоћа, страх, кривица, проблем идентитета, ћутање, жена као тајна са безброј лица, бекство из живота испуњеног болом у књиге… Закључујемо да су то мотиви којима се Андрић непрестано враћа у својим делима. (слајд 19)
На видео биму пројектујемо одговоре на питање шта смо научили читајући „Проклету авлију“. (слајд 20)
Шта смо научили читајући „Проклету авлију“?:
- Авлија је метафора са више значења, а једно од њих је и сам живот.
- Човек је, мада је слободно биће,око себе створио “проклету авлију” у којој су у сталном сукобу два његова својства, два лица истог бића уплашена једно од другог.
- Људи стварају институције како би себи олакшали живот и претварају их у апаратуру која им живот угрожава.
- Страх је веома чест покретач у успостављању односа међу људима (једне нагони да нападају, друге да се бране, а треће да се окупљају и својом причом га разгоне ).
- Идентитет је суштинско питање за сваког човека.
- Човек тражи истину о себи понављајући вечито исте грешке.
- У времену које куца неким својим, човеку недокучивим ритмом понавља се вечита прича о браћи-супарницима; о једнима који свет мењају рушећи га ( верујући да га тиме прилагођавају себи) и другима који би да га истински упознају.
- У људској историји је све релативно; она се мења само споља;истина о човечанству коју она бележи подједнако је веродостојна као и приче које људи причају једни другима.
Закључни део часа:
12. Поново молим ученике за један минут тишине.Чујемо сат, на који смо причајући заборавили, а чији звук непрекидно прати слајдове у Поwер Поинт презентацији. Два “фратра”, на знак наставника, настављају „попис фра-Петpове заоставштине” по свом сценарију.
Тишина. Чују се сатови. Фратри (као да нису ни прекидали свој посао) настављају попис.
Фра-Мијо: Цвикцанге – једне, швапске.
Фра-Растислав: Швапске.
Фра-Мијо: Гедоре, мале, нове – четири.
Фра-Растислав: Четири.
Фра-Мијо: Чекић, кујунџијски, стари. Пишеш?
Фра-Растислав: Пишем.
Тишина, чују се сатови. Видео запис (слајд 21)
Присећамо се слике крајолика који се види да прозора фра-Петрове ћелије на почетку приповедања и питамо се шта се у међувремену променило док је приповест трајала. Све је прекрио снег. Равнодушна белина покрила је трагове погреба. Причу употпуњујемо сликарским приказом једне ученице на видео биму. (слајд 22)
Указујем ученицима на три важна уметничка знака: звук часовника - симболизује време које протиче мимо нас; разговор два фратра заокупљена баналним задатком опомиње нас да живот тече својим током и после нас; снег нам сведочи о забораву који прети да прекрије траг о нашем постојању, као што снег прекрива фра-Петров гроб.
Указујем ученицима на три важна уметничка знака: звук часовника - симболизује време које протиче мимо нас; разговор два фратра заокупљена баналним задатком опомиње нас да живот тече својим током и после нас; снег нам сведочи о забораву који прети да прекрије траг о нашем постојању, као што снег прекрива фра-Петров гроб.
Рад Кристине Шулкић
Шта нам слика говори?
Време и простор су глуви и слепи, а наш живот у њима ограничен.
Једино људски дух не признаје границе које су нам постављене.
Зато је и створио причу којом се може трајати неограничено, кроз времена и просторе. (слајд 23)
То магијско својство приче је, у свом властитом заточеништву, Андрић пронашао као спас (пишући Ex Ponto).
13. Ученици вреднују свој допринос реализацији часа попуњавајући евалуациони листић:
Листић за вредновање часа:
-Наведи шта ти се допало на часу и објасни зашто.
-Навиди шта ти се није допало на часу и дај предлог како би то променио/ла.
Изводимо општи закључак да се читање једне књиге не завршава њеном последњом страницом,
па ученици добијају упутства за припрему следеће наставне јединице коришћењем искустава стечених на овом часу.
14. Планирање даљих активности
*Следећа наставна јединица је: Симболичко и универзално значење „Проклете авлије”.
Ученицима дајем инструкције како да сазнања која су стекли на овом часу прошире и уопштавањем донесу закључке о бројним видовима и узроцима трајног постојања “проклете авлије” у људском друштву:
-Ко су прогонитељи, а ко прогоњени?
-Истражите древну причу о два брата коју Андрић помиње. (Легенда о Каину и Авељу.)
-Да ли се и јунаци које си упознао читајући друга дела, обухваћена школском лектиром, осећају као заточеници „проклете авлије”? Има ли нешто заједничко међу јунацима романа „Дервиш и смрт“, „Злочин и казна“, „Странац“ и драме „Чекајући Годоа“?
-Како се они сналазе и бране у животу који их спутава?
Очекујем да ће размишљати на начин приближан следећем:
Хамлет се скрива у лудилу, Ахмед Нурудин тумара кроз институције вере и закона, Раскољников се побунио и прекорачио границу, Мерсо бежи у отуђеност и равнодушност, Владимир и Естрагон су се утопили у ништавилу, а Ћамил бежи у свет књига, у туђ живот, идентификујући се са својим “братом у патњи и болу”. И људи који су међусобно потпуно различити, или временски и просторно удаљени, могу да пате и страдају на исти начин.
Шта нам слика говори?
Време и простор су глуви и слепи, а наш живот у њима ограничен.
Једино људски дух не признаје границе које су нам постављене.
Зато је и створио причу којом се може трајати неограничено, кроз времена и просторе. (слајд 23)
То магијско својство приче је, у свом властитом заточеништву, Андрић пронашао као спас (пишући Ex Ponto).
13. Ученици вреднују свој допринос реализацији часа попуњавајући евалуациони листић:
Листић за вредновање часа:
-Наведи шта ти се допало на часу и објасни зашто.
-Навиди шта ти се није допало на часу и дај предлог како би то променио/ла.
Изводимо општи закључак да се читање једне књиге не завршава њеном последњом страницом,
па ученици добијају упутства за припрему следеће наставне јединице коришћењем искустава стечених на овом часу.
14. Планирање даљих активности
*Следећа наставна јединица је: Симболичко и универзално значење „Проклете авлије”.
Ученицима дајем инструкције како да сазнања која су стекли на овом часу прошире и уопштавањем донесу закључке о бројним видовима и узроцима трајног постојања “проклете авлије” у људском друштву:
-Ко су прогонитељи, а ко прогоњени?
-Истражите древну причу о два брата коју Андрић помиње. (Легенда о Каину и Авељу.)
-Да ли се и јунаци које си упознао читајући друга дела, обухваћена школском лектиром, осећају као заточеници „проклете авлије”? Има ли нешто заједничко међу јунацима романа „Дервиш и смрт“, „Злочин и казна“, „Странац“ и драме „Чекајући Годоа“?
-Како се они сналазе и бране у животу који их спутава?
Очекујем да ће размишљати на начин приближан следећем:
Хамлет се скрива у лудилу, Ахмед Нурудин тумара кроз институције вере и закона, Раскољников се побунио и прекорачио границу, Мерсо бежи у отуђеност и равнодушност, Владимир и Естрагон су се утопили у ништавилу, а Ћамил бежи у свет књига, у туђ живот, идентификујући се са својим “братом у патњи и болу”. И људи који су међусобно потпуно различити, или временски и просторно удаљени, могу да пате и страдају на исти начин.