Девојачка Молба
Допусти, мајко, кроз прозор мој
да се осмехнем на њега.
Он пева: како га срећом поли
осмех мој;
Он пева: да из дна душе воли
једину мене.
Са онолике даљине плаве
како су могле да се јаве
његовој песми звезде јасне?
Допусти, мајко, са прага мог
да га поздравим рупцем белим.
Он пева: да поглед ока мог
дан му доноси;
Он пева: поздрави руке моје
њему су поноси.
Како је могао месец блед
ноћ да претвори у простран дан,
да залепрша свој рубац бео,
нежношћу ткан,
у поздрав њему?
Песма Десанке Максимовић
Непозната реч: рубац - марамица
О чему разговара девојка са својом мајком? Шта она осећа? О чему машта?