Autor: Крушевљанин Иван - Vlastito djelo, CC0, Veza
0 Comments
Ове речи нису написане правилно. Свакој фали једно слово. Напиши их правилно!
Није ЛЕБ него ______________. Није ЛАД него ______________. Није ИЉАДА него ______________. Није АЉИНА него ______________. НијеТЕО него ______________. Није АРТИЈА него ______________. Није ЈА БИ него ______________. Није НАРАНИТИ него ______________. НЕКЕ РЕЧИ ПОЧИЊУ НА Ћ, А НЕКЕ НА Ч. Подвуци речи које су правилно написане! ћекић чекић куча кућа тачка таћка ћурка чурка маћка мачка воче воће ћизма чизма свећа свеча ноћ ноч ћилим чилим точак тоћак очи оћи НЕКЕ РЕЧИ ПОЧИЊУ НА Џ, А НЕКЕ НА Ђ.
Подвуци речи које су правилно написане! џак ђак ђеврек џеврек леџа леђа џеп ђеп ђемпер џемпер ођак оџак ђин џин уђбеник уџбеник роџак рођак џем ђем минџуша минђуша лађа лаџа ђон џон наранђа наранџа Обрати пажњу на правилну употребу великог и малог слова!
Напиши пет назива за цвеће: ___________, ____________, ____________, ____________, ____________ Напиши пет имена мушких и женских особа: ___________, ____________, ____________, ____________, ____________ Напиши пет назива градова: ___________, ____________, ____________, ____________, ____________ Напиши пет назива река: ___________, ____________, ____________, ____________, ____________ Напиши пет назива животиња: ___________, ____________, ____________, ____________, ____________ Напиши пет имена кућних љубимаца: ___________, ____________, ____________, ____________, ____________ Напиши пет назива воћа: ___________, ____________, ____________, ____________, ____________ Напиши пет назива држава: ___________, ____________, ____________, ____________, ____________ Напиши пет назива предмета: ___________, ____________, ____________, ____________, ____________ Басна „Корњача и зец“ описује корњачу и зеца који су се расправљали ко је од њих двоје бржи. Зец је пред свима исмејао корњачу због њене спорости и тромости, а корњачу је то увредило и изнервирало, па му је предложила да се такмиче. Пошто је зец био самоуверен и сигуран у своју брзину, прихватио је корњачин предлог. Када су одредили циљ, време и место, почела је трка. Корњача се кретала полако, али упорно и неуморно, а зец је збијао шале, скакао около или у једном месту, да свима покаже како презире корњачу и како се руга њеној спорости. Убрзо се зец уморио од толиког непотребног скакања, али пошто је већ био сасвим близу циља, а корњача прилично далеко, он није сумњао у своју победу, па је безбрижно легао крај пута да се мало одмори и заспао. Корњача је знала да је спора, па је трчала што је више могла и није се одмарала. Тако је и успела да престигне и победи уображеног зеца који је мирно спавао уверен да га корњача никада не може победити. Када се корњача већ приближила циљу, гледаоци су почели одушевљено да вичу и то је пробудило зеца. Скочио је и потрчао, али корњача је већ прелазила преко циља. Био је постиђен и морао је да призна да га је најспорија животиња на свету победила и осрамотила, због тога што није умео да поштује и уважава туђи труд, а себе је исувише уздизао изнад других. Ова басна показује да се радом и упорношћу побеђују све препреке. Такође, никада не треба понижавати друге и правити се важан због тога што имаш способности које други немају. Ако имаш неки дар а ништа не радиш, ништа нећеш ни постићи. ТЕСТ:
_____________________________________________________
_____ Зец дрема _____ Договор о такмичењу _____ Победа _____ Препирка
КОРЊАЧА: ____________________________________________________________
_________________________________________________________________________ Препиши текст и припреми се да препричаш рецепт: Како се прави хлеб Потребно је: 1 килограм брашна (тип - 500) 20 грама соли 25 до 35 грама квасца 500 милилитара млаке воде У чинију ставити брашно, со и квасац, па умешати састојке руком, варјачом или миксером. Затим се постепено додаје млака вода и меси се све док тесто не постане глатко и умерено мекано. Умешено тесто треба да одстоји 15 минута, прекривено чистом крпом. Онда се поново меси још 5 минута. Потом се тесто извади из чиније на сто и раздвоји се на две или три мање куглице, па се поново прекрије крпом и остави да одстоји још 15 минута. Када куглице теста мало нарасту, од њих се обликују векнице и поређају у плеху. Хлебови се пеку у рерни око 30 минута на температури од 220 Целзијусових степени. Прочитај текст и припреми се да га препричаш: Вечерњи сутон. Крупан и влажан снег лагано се вије око тек упаљене светиљке, и као танак и мек слој покрива кровове кућа, леђа коња, људска плећа, капе. Кочијаш Јона Потапов сав се бели као привиђење. Пресавио се толико колико се год може савити живо тело, седи на своме седишту и не миче се. Да на њега напада и читава хумка снега, он, како се чини, не би ни тада помислио да га стресе. И његово коњче бело је и непокретно. Својом непокретношћу, угластим облицима, ногама правим и уштапљеним, он чак и изблиза личи на неки вашарски колач. По свој прилици, и оно је утонуло у своје мисли. Како су га одвојили од плуга, од познатих слика из поља, на које је навикао, и довели га овамо у ову долину плача, пуну чудовишних градских пламенова, неуморне хуке и буке, и ужурбаних људи, мора да се замисли…Откад се већ Јона и његов коњичак не мичу с места. Још јутрос изишли су из свог станишта, а одмора још никако нема па нема. Већ се и вечерња магла спушта на град. Бледе светиљке смењују се живом бојом и улична гужва и врева све су јаче. Прочитај текст и припреми се да га препричаш: У најновијим колекцијама најпознатијих светских дизајнера у моди ће бити нијансе љубичасте која највише личи на боју патлиџана и на нежне тонове цвета лаванде. Љубичаста боја ће, заједно са црвеном, обележити 2018. годину. То ће се видети и на Недељи моде у Њујорку, првој од четири највеће модне манифестације на свету. Било да сте светлокоси или тамнокоси, љубитељ лежерног или елегантног стила, можете пронаћи нешто за себе у овој боји. Можете да се определите за капут, бунду, кардиган, хаљину, сукњу, блузу, панталоне, блејзер или неки од детаља, попут обуће, ташне или накита. Прочитај текст и припреми се да га препричаш: Ако је маца ваш кућни љубимац нећете имати проблема са нервима. Звук мачјег предења умирује упаљене нерве, умањује бол и убрзава излечење људи - показало је једно истраживање ветеринара у Америци. Предење емитује нарочите таласе који се иначе користи у људској медицини код ултразвучног лечења костију и упале мишића. Стручњаци тврде да мачке предењем лече најбрже од свих животиња, јер тај звук код људи поспешује појачано лучење хормона задовољства који се зове ендорфин, а управо он умањује бол и пружа осећај спокоја. Зато, кад год можете држите у крилу своје маче и милујте га. Прочитај текст и припреми се да га препричаш: Ниске температуре, хладан ветар и сув ваздух у загрејаним просторијама највећи су непријатељи ваше коже у зимским месецима. Ако се придржавате ових савета, ваша кожа ће брзо постати мекана, нежна и свиленкаста на додир. Дуго стајање испод топлог туша исушује природна заштитна уља која производи ваша кожа. Зато ваша кожа постаје сува. Превише топла вода отклања потребну масноћу. Зато смањите температуру воде и скратите време туширања на само пет минута. Једном недељно урадите пилинг целог тела благим средством за суву кожу: Помешајте четири кашике уља и четири кашичице морске соли. После туширања, том смесом добро истрљајте тело, па га исперите млаком водом. Нежним тапкањем пешкиром упијте вишак воде с тела, а онда на кожу целог тела нанесите лосион који садржи неко природно уље попут маслиновог, бадемовог или кокосовог које умирује и храни кожу и чини је меканом. На крају реченице упиши тачку (.) или знак питања (?) тамо где мислиш да треба.
Колико је сати ______________________________________________________________________ Час почиње у девет сати и педесет минута ______________________________________________________________________ Где си провела летњи распуст ______________________________________________________________________ Колико килограма јабука треба да купим ______________________________________________________________________ Шта радиш у слободно време _____________________________________________________________________ Највише волим да возим бицикл _____________________________________________________________________ Када почиње час практичне наставе _____________________________________________________________________ ВЕЖБИЦА
Препиши речи правилно: Напиши почетним великим словом све речи које означавају властите именице: београђанин, љубичица, слободан, нови сад, аутобус, шпанија, другарица, енглеска, учионица, савски венац, сурчин, студентски парк, сурчинска улица, бајрам, лимунада, ускрс, река, божић, нова година, планина, млеко, техничка школа за дизајн коже, србија, врабац, одбојка, телевизија, фејсбук, јелена, срећа НАПОМЕНА: НА ДНУ СТРАНИЦЕ ИОП НАЛАЗЕ СЕ СВА ПРАВОПИСНА ПРАВИЛА. Полако прочитај песму део по део и препричај како разумеш њен садржај.
Девојачка Молба Допусти, мајко, кроз прозор мој да се осмехнем на њега. Он пева: како га срећом поли осмех мој; Он пева: да из дна душе воли једину мене. Са онолике даљине плаве како су могле да се јаве његовој песми звезде јасне? Допусти, мајко, са прага мог да га поздравим рупцем белим. Он пева: да поглед ока мог дан му доноси; Он пева: поздрави руке моје њему су поноси. Како је могао месец блед ноћ да претвори у простран дан, да залепрша свој рубац бео, нежношћу ткан, у поздрав њему? Песма Десанке Максимовић Непозната реч: рубац - марамица О чему разговара девојка са својом мајком? Шта она осећа? О чему машта? Полако прочитај песму део по део и препричај како разумеш њен садржај.
Одломак из поеме "Ђачки растанак", Бранка Радичевића Ој Карловци, место моје драго, Као детенце дошао сам амо, Игра беше једино ми благо, Слатко звах ја мед и смокву само. Дете мало — голушаво птиче, Дође птиче па се ту навиче, Овде, овде, где криоце мало Први пут се сретно огледало, Из почетка од гране до гране, Од дрвета једног до другога, Док је смело сетити се стране, Сетити се неба високога, Док је могло крила своја лака Небу дићи тамо под облака, Под небо се дигао птић и сада, Ал' весео није као некада, Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с' чине до толико друга, До толико успомена светих, С кима дане прелепо пробави, Па их сада мора да остави. Тешко му се, тешко раставити, Али шта ће када мора бити, За њих срце њему младо туче, Али га нешто на далеко вуче, Он не може више одолети, Па се вине и у свет полети. Шта песник ковори о свом вољеном граду, о свом детињству, о свом одрастању? Песник говори о птичици (птићу) и њеном гнезду. А на кога то још може да се односи? Зашто је тај птић (птичица) тужан? ПРАВИЛО:
Када се имена насеља, места, земаља, држава и континената састоје из више речи онда се свака реч пише великим словом, осим везника и предлога: (На пример: Мали Мокри Луг, Велико Петрово Село, Нови Сад, Бања Лука, Аутономна Покрајина Војводина, Нови Бановци, Република Србија, Нова Пазова, Северна Америка, Јужна Америка, Босна и Херцеговина.) _________________________________________________________________ ЗАДАТАК: ПОДВУЦИ ПРАВИЛНО НАПИСАНЕ НАЗИВЕ (градова, река, градских насеља) Нови Београд, врњачка Бања, Нови сад, Горњи Милановац, Мали мокри луг, чешка Република, Сједињене Америчке Државе, Велика Морава, Српска црња, Велика Морава, Нова пазова __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ ПРАВИЛО: Имена животиња, грађевина и ствари се пишу великим словом: Гаров (пас), Јаблан (бик), Брундо (медвед), Галеб (брод), Панчевачки мост, Палата правде, Дом омладине итд. ___________________________________________________________________________________ ЗАДАТАК: Напиши правилно ове називе: -маза и луња (пси) ______________________________________________________ -балу и вини пу (медведи) _______________________________________________ -бранков мост и газела __________________________________________________ -дом војске и палата албанија ____________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ПРАВИЛО: Наслови књига, приповедака, песама, часописа, новина итд. пишу се великим почетним словом прве речи наслова, као и део у наслову који означава властито име: „Горски вијенац“, „Тврдица“, „На Дрини ћуприја“, „Политика“. ____________________________________________________________________________ ЗАДАТАК: Напиши правилно: вечерње новости, ана карењина, блиц, ђачки растанак, доживљаји мачка тоше ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ Када се почетно У пише великим а када малим словом?
-Пијаца се налази у улици Зелени венац.
-Можеш то да купиш у Краља Милана (случај када реч “улица” можете да изоставите).
_________________________________________________________________ ЗАДАТАК: Напиши правилно називе улица. Правилно напиши и реченице у којима су наведени називи улица. -баба вишњина улица _______________________________________________ -улица српских владара _____________________________________________ -улица липа _______________________________________________________ -улица деспота стефана_____________________________________________ -моја школа се налази у улици војислава илића _____________________________________________________________________ -шетала сам са другарицама кнез михаиловом улицом ______________________________________________________________________ -мој друг станује у улици николе тесле Прочитај текст и припреми се да говориш о њему. У томе ће ти помоћи питања испод текста.
1. Где се налази Лувр? 2. У којем граду се налази Црвени трг? 3. У ком граду се налази Колосеум? 4. Од чега је направљен атински храм Партенон? 5. Шта је описано у претходним текстовима? 6. Неке речи из текста написане су великим словом, а нису на почетку реченице? Зашто? Прочитај текст и припреми се да говориш о њему. У томе ће ти помоћи питања испод текста.
Прво прочитај правила!
Великим словом пишу се: -почетак реченице, -имена и презимена људи, -називи верских празника, -називи историјских догађаја, -имена народа, имена људи изведенa од географских имена, -географски називи (мора, реке, острва, планине - само прво слово велико, осим у случају када је друга реч у називу властита именица - Велика Морава)... Задатак: Препиши правилно текст, поштујући набројана правила. Обрати пажњу на именице које треба написати великим, као и на делове имена које треба писати малим словом: на ускрс ће зоран и његов брат давид јеленковић отпутовати на дивчибаре. њихов отац бранко је ваљевац, а мама им је францускиња. њима је много лепо јер за божић обично иду код баке у француску, а остале празнике проводе у србији. прошле године су заједно са мамом путовали у ницу. тај град се налази на азурној обали, на средоземном мору. зоран каже да он више воли планине као што су повлен, маљен и дивчибаре, него места на мору, а давиду се свиђа природа на мору. он воли и грчке градове, солун, пефкохори, волос, а нарочито му је било лепо када су ишли на острво крф, где је за време првог светског рата боравио татин деда боривоје. Прво прочитај правила!
Великим словом пишу се: -почетак реченице, -лична имена, презимена, надимци, -имена земаља, -имена градова, -имена животиња... Задатак: Препиши правилно текст, поштујући набројана правила. Обрати пажњу на именице које треба написати великим словом. Задатак: Препиши правилно текст написан подебљаним словима, поштујући набројана правила. Обрати пажњу на именице које треба написати великим словом. данас је александра јонић писала домаћи задатак који јој је задала наставница невена поледица. био је то задатак из географије, па је требало да напише који је главни град италије, чешке, енглеске. то јој није представљало никакав проблем јер зна да је главни град италије рим, чешке праг, а енглеске лондон. након што је написала задатак, отишла је да нахрани свог пса жућу. затим је отишла до другарице јелене, чији су родитељи били на послу. њен брат бранко играо је фудбал са друговима. бранко је мало буцмаст па га сви зову бане бумбар. У наведеним реченицама има много грешака: -Неке су речи написане састављено, а требало би да се пишу растављено. -У неким речима су погрешно написана слова. -Неке речи се по правилу пишу великим словом, а овде то није учињено. -И најважније - реченица увек започиње великим словом, а завршава се тачком (.) или упитником (?) - када постављамо питање, или узвичником (!) - када изражавамо радост или љутњу. ЗАДАТАК: Препиши ПРАВИЛНО реченице: небих се посвађала са иваном за ништа на свету _________________________________________________________________________________ недружим се са никим из улице јована цвијића __________________________________________________________________________________ нетребамо да бринемо о ничему дог смо млади __________________________________________________________________________________ нешто овде хвали да би уређај био конплетан __________________________________________________________________________________ у транвају сам срела брата од моје другарице __________________________________________________________________________________ ПОМОЋ: не бих, не дружим, не треба, ни за шта, ни о чему, фали, комплетан, у трамвају, брата моје другарице, док, ни са ким Нови Београд, шабац, Нови сад, Горњи Милановац, Чачак сурчин , Мали мокри луг, планина Голија , Стара планина, Река дрина Француска, Обала слоноваче, чешка Република, Сједињене Америчке Државе, Србија Црно језеро, сребрно Језеро, језеро Онтарио, крива река, Баново Брдо авала, фрушка гора, Велика Морава, миријевски венац, Бежанијска коса Лична имена и презимена се пишу великим словом (Александар, Јелена, Станковић, Петровић, Јања). Међутим, властито име може имати и опште значење (као назив неке мерне јединице), а тада се пише малим словом: презиме Тесла (али мерна јединица тесла), презиме Ват (али мерна јединица ват), Њутн (али мерна јединица њутн). У страним именима, члан, предлог или везник (да, де, мек, ван, фон) пише се малим словом, осим када се налази на почетку имена (Да Винчијев уметнички рад и Леонардо да Винчи; Винсент ван Гог и Ван Гогово сликарство).
Надимци и трибути уз имена – Ако су неки атрибути препознатљиви и саставни део имена или се користе као име пишу се великим словом: Патар Велики, Карло Велики, Ричард Лављег Срца, Јован Јовановић Змај, Петар Први, Хајдук Вељко, Хаџи Рувим, Александар Дима Син, Плиније Млађи. Атрибут који није део имена, већ је његова сврха у реченици описивање и ближе одређивање именице уз коју стоји, пише се малим словом: Ненад Ненадовић старији, Јанковић млађи. Писање титула - кад се нађу испред властитих имена, обично се пишу малим словом: цар Душан, кнез Лазар, председник Обама, премијер Блер, дон Пепе, хаџи Тома, бан Кулин, Кулин бан. Ако су титуле постале препознатљиви и саставни део имена пишу се великим словом: Дон Кихот, Хаџи Рувим, Дон Хуан/Жуан. Писање заменица које изражавају поштовање - Великим почетним словом пишу се заменице Ви и Ваш, Вама... из поштовања према особи којој се пише, али није погрешно ни ви, ваш, или Ти, Твој. У изразима Ваша светости, Ваша екселенцијо... Ваш се пише великим словом, а титула малим. Придеви изведени из именица које се пишу великим словом - Присвојни придеви на -ов, -ев и -ин изведени од властитих имена, презимена и надимака пишу се великим словом: Јованов, Абердарева... Међутим, придеви на -ски и -чки се пишу малим словом: београдски, немачки... Придеви изведени од имена празника пишу се малим словом: божићни, светосавски, ћурђевдански, првомајски, итд. Народи, становници држава или градова, расе, државе, градови, села и друга насељена места - Имена народа, имена становника, држава, земаља, покрајина, градова и других насељених места пишу се великим словом: Срби, Босанци, Немци, Ваљевци, Истрани, Тршићани, Београђани, Новосађани, Шпанија, Енглеска, Сарајево, Мадрид. Вишечлани називи држава - Ако су називи установљени обичајем и не представљају званични, административни назив, треба писати великим словом само пpве речи: Млетачка република, Свето римско царство, Дубровачка република, Османлијско царство, Источно римско царство, Византијско царство, Римска република, Земља излазећег сунца, Земља хиљаду језера, итд. Службена и правна имена данашњих и ранијих држава пишу се великим словом сваке речи: Сједињене Америчке Државе, Руска Федерација, Република Србија. Географска имена - Имена географских појмова пишу се великим почетним словом прве речи, уколико је друга реч заједничка именица: Стара планина, Црно језеро, Сува река. Уколико се ради о властитом имену, и друга реч се пише велким словом: Црно море, Средоземно море, Балканско полуострво, Велика Морава, Јужна Морава, Бели Дрим. Страна имена која пишемо на начин како их ми изговарамо пишу се великим словом обеју речи: Сијера Невада, Рио Гранде. Преведена страна географска имена пишу се великим почетним словом само прве речи: Огњена земља, Жута река, Аралско језеро. Називи небеских тела и сазвежђа пишу се великим почетним словом прве речи: Земља, Сунце, Месец, Млечни пут, Велики медвед, Халејева комета, итд. Уколико се именице земља, сунце и месец користе као заједничке именице, пишу се малим словом: Цео дан су провели на сунцу. Волео је да се ваља по земљи. Шетали смо у ноћи пуној месеца. Називи административних јединица - Називи административних јединица се пишу малим словом: ваљевски округ, приморско-крајишка област. Ако се ти исти називи користе као имена административних установа, онда се прва реч пише великим словом: Колубарски округ се састоји од више општина. Али ако се тај израз не користи као званични назив већ као указивање на географску област писаћемо: У колубарском округу добро успева парадјз. Вишесложна имена насеља, места, земаља, држава и континената. Ако се име села, града, земље, државе или континента састоји из више речи, свака реч се пише великим словом, осим везника и предлога: Мали Мокри Луг, Велико Петрово Село, Нови Сад, Бања Лука, Аутономна Покрајина Војводина, Савезна Република Југославија, Репиблика Србија, Северна Америка, Јужна Америка, Босна и Херцеговина. Називи улица - Када се реч улица у множини или у једнини са множинским значењем нађе испред посебних имена треба је писати малим словом, а великим словом почетак посебног имена: Без струје су остале улице Чика Љубина, Васина и Студентски трг. Када је реч улица у реченици већ уписана, нормнално је великим словом уписати краће име улице, нпр.: Кнез Михаилова, Кнеза Милоша, Интернационалних бригада. Будући да реч улица у овим примерима није неодвојиви део имена, није језички погрешно ако се она схвати као најавна општа реч и пише малим словом, а великиин словом почетак карактеристичког имена: улица Босанска (боље је ипак писати: Босанска улица). Реч улица треба писати малим словом и кад се (као термин) нађе испред именичког или придевско-именичког назива: улица Велике споменице, улица Миријевски венац, улица Илица, итд. Називи у којима нема речи улица исписују се увек као пуни називи, великим почетним словом. Пуни назив, великим почетним словом, треба исписивати и кад је реч улица неодвојиви део имена: Улица бродарица, Улица бреза, Улица липа и сл. Тргови, градска насеља и остали јавни простори - Имена улица, тргова, градских насеља, паркова, грађевина, споменика, пишу се увек великим почетним словом прве речи: Босанска улица, Савски венац, Славујев венац, Студентски парк, Студентски трг, Трг Републике, Трг Николе Пашића, Улица српских владара. Називи установа - Називи установа, предузећа, организација, политичких тела и удружења пишу се великим словом на почетку прве речи: Градски секретаријат за саобраћај, Српска демократска странка. Незванични називи установа који се састоје од придева имена места у ком се налази и врсте установе такође се могу писати великим почетним словом прве речи: Београдски универзитет, Берлинска опера. Када се уместо званичног и пуног назива неке установе користи само једна именица која је саставни део њеног назива, та именица се пише великим словом, јер се односи на једну једину, одређену установу (Матица и њен Правопис...). Ако се говори уопштено о више установа истог типа, онда се пише малим словом. Такође ће се писати малим словом ако је та именица одређена неком заменицом или придевом: наше удружење, овај савет, поменута академија. Ако назив установе чини део неке веће и сложеније организације, оба назива ће се писати великим словом пиве речи (Ивршни одбор Удружења новинара Србије). Називи страних установа које пишемо на начин како их ми изговарамо пишу се само великим почетним словом прве речи: Стејт департмент, Форин офис. У случају да нисмо сигурни да ли је друга реч властито име или није, увек је боље писати је великим словом. Историјски догађаји - Имена ратова, примирја, споразума, устанака, револуција пишу се великим почетним словом прве речи: Октобарска револуција, Стогодишњи рат, Шпански грађански рат, Сељачка буна, Илинденски устанак, Париска комуна, Споразум у Рамбујеу, Минхенски споразум, Новосадски договор, итд. Уколико назив историјског догађаја има описни карактер, (са значењем: онај који се догодио тада...) онда се пише малим словом: устанак 13. јула. Називи ратова и других историјских догађаја који имају симболичко име и који се састоје од придева и именице, увек се пишу великим почетним словом прве речи: Косовски бој, Церска битка, Сремски фронт, Сарајевски атентат, Нирнбершки процес. Божанства и свеци - Имена божанстава пишу се великим словом: Зевс, Хера, Свевишњи, Јехова, Господ. Када име божанства представља вишечлани назив, онда се пише само прво слово велико (Света тројица, Дух свети), осим у случајима када се ради о властитом имену (света девица Марија, преподобни мученик Теодосије, итд.). Код имена божанстава у грчкој митологији која су изражена у множини, имена се пишу великим словом иако су заједницке именице, јер обично представљају одређен и коначан број личности (Гонгоне, Емије, Еумениде, Мојре), па се стога сматрају личним именима. Понекад се имена божанстава користе у пренесеном и уопштеном значењу и тада се пишу малим словом. Именице бог, богиња, божица, кад се употребе као заједничке именице, пишу се малим словом: бог Зевс, бог Јупитер, богиња Афродита. Именице Бог и Алах се пишу великим словом када се њима персонификује конкретно божанство (у хришћанству, исламу, јудаизму): Рече Богу арханђел Михаило... Када се користе у општем значењу, увек се пишу малим словом: бог, алах. Именица свети као и скраћеница (св.) пише се малим словом ако се односи на самог свеца као особу, али ако се односи на празник, цркву или географски назив, онда се пише великим словом. Цркве, храмови, верске организације – Називи храмова, цркава и верских организација, ако се ради о званичним називима, пишу се великим почетним словом прве речи: Српска православна црква, Католичка црква. Незванични називи верских организација се, међутим, пишу малим словом: протестантска црква. Називи храмова и цркава која се понављају на разним просторима, па има више таквих... пишу се малим словом (осим имена свеца које је често у називу садржано): црква светог Марка, катедрала у Милану. Међутим, ако се ради о називу конкретних грађевина, цркава и храмова, онда се пише великим почетним словом: Свети Наум, Ђурђеви ступови, Црква Ружица. Имена празника пишу се великим почетним словом прве речи: Бајрам, Ускрс, Божић, Нова година, Први мај, итд. Ако је други део вишесложног имена празника и сам властито име, онда се пише великим словом: Дан Републике, Свети Сава (празник). Спортски, друштвени и културни догађаји - Називи скупова, конгреса, сајмова, изложби, спортских и културних догађаја такође се пишу великим почетним словом прве речи: Сајам моде, Фестивал малих и експерименталних сцена Југославије, Олимпијске игре, Октобарски салон, итд. Имена животиња, грађевина и ствари се пишу такође великим словом: Гаров (пас), Јаблан (бик), Брундо (медвед), Галеб (брод), Панчевачки мост, Палата правде, Дом омладине итд. Ако ови називи нису властита имена, онда се пишу малиин словом: савски или дунавски мост (било који мост на овим рекама). Уопштени називи за животиње који се дају по неким физичким особинама и изгледу, али нису властита имена животиња: жућко, вранац, дорат, сивоња, шаруља, белка, итд. Наслови књига, часописа, новина, чланака итд. пишу се великим почетним словом прве речи и део наслова који означава властито име: „Горски вијенац“, „На Дрини ћуприја“, "Први пут с оцем на јутрење", „Наш језик и ми“, итд. Именице које долазе иза редног броја пишу се малим словом, јер редни број замењује прву реч: 1. батаљон (Први батаљон), 5. конгрес Удружења кардиолога Србије (Пети конгрес Удружења кардиолога Србије). Назив расе се пише малим словом: црнци, белци, црвенокожци. Ако расна припадност означава уједно и етничку припадност, онда се пише великим словом: амерички Црнци. Уколико је назив становника постао заједничка именица која означава нешто друго, онда се пише малим словом: француз (алатка), туропољац (врста свиња), шваба (инсект). Писање назива школских предмета - називи школских предмета пишу се малим словом, осим ако се не наводи званичан назив предмета: Јуче сам полагао атомску физику. Добио сам тројку из географије и петицу из хемије; Француски ми не иде баш најбоље. Али: У априлском испитном року за полагање пријављујем испит из предмета Српски језик и књижевност. Стране света се пишу великим почетрим словом уколико означавају земље, народ геополитички регион: Амерички грађарски рат је водио се између Севера и Југа. На конференцији су изражени јасни ставови Запада према војној кризи на Блиском истоку. Уколико речи север, југ, исток, запад представљају чисто географске појмове, онда се пишу иналим словон. Синтагме Блиски/Средњи/Далеки исток и Дивљи запад пишу се великим почетним словом само у првој речи. Називи историјских раздобља, друштвених и култирних покрета, уметничких праваца и стилова - пишу се малим словом: хришћанство, реформација, противреформација, феминизам, пацифизам, средњи век, романтизам, камено доба, ново доба, рококо, хуманизам и ренесанса, поентилизам, фовизам, реализам, модернизам, надреализам. Једном сам стајао у дворишту и посматрао ластино гнездо под стрехом. Обе ласте одлетеше док сам ја још био ту и гнездо остаде празно. У међувремену, док су оне биле одсутне, с крова слете врабац, ускочи у гнездо, осврну се, замаха крилима и сакри се у гнезду, затим промоли отуд главицу и зацвркута.
Убрзо затим долете до гнезда ласта. Она се устреми у гнездо, али чим угледа госта, запишта, залепрша крилима у месту и одлете. Врабац је седео и задовољно цвркутао. Наједном долете јато ласта. Летеле су све заједно око гнезда, али врабац није хтео да изађе. Ласте онда направише круг око гнезда, па одлетеше. Врабац се није плашио, окретао је главу и цвркутао. Ласте су поново долетале до гнезда, нешто су ту радиле и опет одлетале. Врабац није ништа примећивао. Али ласте нису узалудно одлетале и долетале и нису биле очајне. Знале су шта раде. Свака је у кљуну доносила блато и помало замазивала отвор на гнезду. Што су више одлетале и долетале, ласте су све више и више замазивале гнездо и отвор је постајао све ужи. У почетку се врапцу видео врат, затим само глава, затим кљунић, а онда се више ништа није видело, ласте су га зазидале. Лежао један човек под великим храстом, па угледа врежу бундеве, која се успузала уз храст. На врежи беше велика бундева, а на храсту много ситног жира. Човек је то посматрао, па помисли како је то неразумно и неправедно.
„Боже мој“, проговори човек, „зашто си на оволиком храсту створио онако мале плодове, а на овако танкој врежи оволику бундеву? Зар није било боље да на храсту рађају бундеве, а на врежи жир: мало на малом, а велико на великом?“ Тек што то рече, задува ветар и један жир падне са висине и пљесну човека посред носа. Њему полетеше свици на очи, а на нос му удари крв. Човек зајаука од неочекиваног бола. Кад му мало умину бол, он рече: „Ех, зна Бог шта ради! Права је срећа што је жир мали! Шта би сада са мном било да је уместо њега била бундева? Морао бих по свету ходати без носа.“ Доведу једном неком цару оца и сина који су нешто скривили. Цар нареди да им удари по сто батина. Прво ударише оцу сто батина, а он их поднесе без једног јаука или уздаха. Потом дође ред на сина. Али чим се први ударац спустио на младићева леђа, отац стаде очајно стењати и плакати. - Шта ти је? - упита цар. - Малопре си поднео сто удараца, а ни гласа ниси пустио. Зашто сад толико плачеш и вичеш због једног ударца који је твој син добио? - Ех, кад сте мене тукли, могао сам да трпим, јер су то били ударци по телу. А сада ме ударате по души и стога не могу ћутати, одговори отац. Једном су се Сунце и свирепи ветар Северац препирали ко је од њих двоје јачи. Дуго су се тако препирали и најзад одлучили да испробају своју снагу на путнику који је у то време јахао великим друмом. "Пази", рекао је Северац, "кад се сручим на њега, одмах ћу му скинути огртач!" Чим је то изговорио, одмах поче дувати из све снаге. Али, што је Северац више дувао, то се путник јаче увијао у свој огртач. Он је проклињао невреме, али је ипак јахао све даље и даље. Северац се љутио, беснео, бацао на јадног путника и снег и кишу. Проклињући Северца, путник је још чвршће затегнуо појас и огртач. Онда се Северац и сам уверио да не може скинути огртач са путника, али је веровао да то неће моћи ни Сунце. Сунце се, видевши немоћ свог противника, насмешило, извирило иза облака, огрејало и осушило земљу и јадног полусмрзнутог путника. Осетивши топлоту Сунчевих зрака, путник је сам скинуо свој огртач, умотао га и привезао за седло. Северац је био љут и побеђен, а Сунце се смешило и нежно миловало путника. |
Наставни материјали за рад код кућеНа овој страници налазе се текстови и вежбице за рад у оквиру индивидуалног програма. Сви текстови разврстани су по категоријама, па их је лако претраживати ако кликнете на неки наслов у листи Категорије Категорије
All
Архива |