1.ОПШТИ ПОЈМОВИ
Када про учиш пр ви део лекције о савременој светској књижевности знаћеш да одговориш на следећа питања:
-Објасни појам савремена књижевност (у ужем и ширем смислу).
-Како се савремена књижевност односи према прошлости?
-У чему ствараоци савремене књижевности проналазе књижевну грађу и како јој приступају?
-Шта је потребно да би се једно књижевно дело сматрало савременим и свевременим?
-Која књижевна врста је достигла уметнички врхунац у савременој књижевности?
Петар Пијановић, Књижевност и српски језик IV
У свом основном значењу термин савремена књижевност означава књижевне појаве и писце наше епохе. Израз епоха прилично је растегљив па се његовом употребом релативизује и смисао термина савремена књижевност. Овај термин у Енглеској, на пример, означава књижевност стварану од 1914. године и даље. Исти назив код нас обично означава књижевност насталу од краја Другог светског рата до данас.
Савремена књижевност чини живи ток једне књижевне традиције, али, у исто време, предодређује и његов будући развој. Она има дух и осећајност раздобља у којем настаје. Изражава поглед на свет, естетски идеал и идеје свога времена. На тој подлози савремена књижевност гради слику света која одговара актуелном књижевном тренутку. Наравно, та слика зависи и од других околности, као што су даровитост и умеће писца, његова култура и знање, сензибилитет и разни подстицаји.
Шире схваћен појам савремене књижевности означава појаве, писце и дела који нису увек везани за наше доба. Отуд означава и старије писце и њихова дела која су својом истином и уметничком вредношћу једнако жива и данас актуелна. Тако се, на пример, може рећи да су Шекспир или Јован Стерија Поповић н аши савременици. Њихово драмско дело не губи на својој актуелности без обзира на то што је створено у минулим вековима. Супротно томе - бројна су дела наших савременика која бивају превазиђена и заборављена још за њиховог живота.
Уз класични роман, типологија овога жанра данас има у виду роман-есеј, роман идеја, роман тока свести, филозофски роман и антироман. У сталном прожимању са наслеђем, савремена књижевност, па и роман, мења и преусмерава књижевну историју. Тиме она проширује и обогаћује онај претходни ток и постојећи књижевноисторијски поредак. Такође, омогућава да се успоставе природни токови и континуитети у оквирима националне и светске књижевности.
Савремена књижевност сагледава минуле догађаје из новог угла и тумачи их на нов начин. Своју грађу најчешће налази у изазовима и искушењима свога доба, трагајући за модернијим изражајним средствима и облицима. Тако даје подстицај свежини мисли и израза, новој слици света и дотад непознатим поступцима. Књижевна или поетичка новина дела, дар писца који је у дело уграђен и значај остварења у целини књижевног тока, одређују његово место у текућем и будућем времену. На исти начин се савремена књижевност укључује у токове књижевне историје.
Савремено се не може објашњавати само утицајима које доноси време када дело настаје. Оно једнако зависи од унутарњих чинилаца које чине писац, његов дар, осећајност и умеће да створи дело. Ако се ти услови испуне, дело дуго траје и надживљава свога писца. Савремено је тада свевремено, знак трајности дела и његове изузетне вредности.