 Често се чују критике на рачун нашег образовног система. Говори се да је застарео и да ученике не припрема за живот у двадесет првом веку. Технологија напредује, друштво се модернизује, па се тако и потребе за новим знањима и вештинама мењају из дана у дан, а у школама се и даље учи на стари начин. Ученици слушају, меморишу и репродукују, али тако не стичу функционална знања којима ће одговорити на потребе времена у којем живе. Излаз из тог застарелог система је у примени метода активног учења. Савремени ученици не желе да буду пасивни посматрачи и послушни репродуктивци. Потребно је да овладају вештинама учења, уместо да меморишу бројне садржаје које ће временом заборавити. Уосталом, још Бенџамин Френклин је знао у чему је тајна успешног подучавања када је цитирао Конфучијеве речи:
"Реци ми и ја ћу заборавити, покажи ми и ја ћу можда запамтити, укључи ме и ја ћу разумети." |
АрхиваКатегорије |
Учимо да учимо, истражујемо и примењујемо...
Образовање се не завршава оног тренутка када добијемо диплому, нити се односи само на садржаје које научимо у школи. У сваком тренутку свог живота, чак и када то не примећује, човек нешто учи. У намери да учењу и знању приступамо интегрално, у складу са временом које долази, наставу књижевности прожимамо свим оним знањима, умећима, искуствима, са којима је можемо довести у везу.
Ученичко ангажовање у нашим малим истраживачким пројектима представља тек припрему за усвајање концепта самосталног, целоживотног учења. Неки њихови радови објављени су у Викиспејсу, на страници Књигомногољупци.
RSS Feed