Убрзо затим долете до гнезда ласта. Она се устреми у гнездо, али чим угледа госта, запишта, залепрша крилима у месту и одлете. Врабац је седео и задовољно цвркутао. Наједном долете јато ласта. Летеле су све заједно око гнезда, али врабац није хтео да изађе. Ласте онда направише круг око гнезда, па одлетеше.
Врабац се није плашио, окретао је главу и цвркутао. Ласте су поново долетале до гнезда, нешто су ту радиле и опет одлетале. Врабац није ништа примећивао. Али ласте нису узалудно одлетале и долетале и нису биле очајне. Знале су шта раде. Свака је у кљуну доносила блато и помало замазивала отвор на гнезду. Што су више одлетале и долетале, ласте су све више и више замазивале гнездо и отвор је постајао све ужи.
У почетку се врапцу видео врат, затим само глава, затим кљунић, а онда се више ништа није видело, ласте су га зазидале.