Надимци и трибути уз имена – Ако су неки атрибути препознатљиви и саставни део имена или се користе као име пишу се великим словом: Патар Велики, Карло Велики, Ричард Лављег Срца, Јован Јовановић Змај, Петар Први, Хајдук Вељко, Хаџи Рувим, Александар Дима Син, Плиније Млађи. Атрибут који није део имена, већ је његова сврха у реченици описивање и ближе одређивање именице уз коју стоји, пише се малим словом: Ненад Ненадовић старији, Јанковић млађи.
Писање титула - кад се нађу испред властитих имена, обично се пишу малим словом: цар Душан, кнез Лазар, председник Обама, премијер Блер, дон Пепе, хаџи Тома, бан Кулин, Кулин бан. Ако су титуле постале препознатљиви и саставни део имена пишу се великим словом: Дон Кихот, Хаџи Рувим, Дон Хуан/Жуан.
Писање заменица које изражавају поштовање - Великим почетним словом пишу се заменице Ви и Ваш, Вама... из поштовања према особи којој се пише, али није погрешно ни ви, ваш, или Ти, Твој. У изразима Ваша светости, Ваша екселенцијо... Ваш се пише великим словом, а титула малим.
Придеви изведени из именица које се пишу великим словом - Присвојни придеви на -ов, -ев и -ин изведени од властитих имена, презимена и надимака пишу се великим словом: Јованов, Абердарева... Међутим, придеви на -ски и -чки се пишу малим словом: београдски, немачки... Придеви изведени од имена празника пишу се малим словом: божићни, светосавски, ћурђевдански, првомајски, итд.
Народи, становници држава или градова, расе, државе, градови, села и друга насељена места - Имена народа, имена становника, држава, земаља, покрајина, градова и других насељених места пишу се великим словом: Срби, Босанци, Немци, Ваљевци, Истрани, Тршићани, Београђани, Новосађани, Шпанија, Енглеска, Сарајево, Мадрид.
Вишечлани називи држава - Ако су називи установљени обичајем и не представљају званични, административни назив, треба писати великим словом само пpве речи: Млетачка република, Свето римско царство, Дубровачка република, Османлијско царство, Источно римско царство, Византијско царство, Римска република, Земља излазећег сунца, Земља хиљаду језера, итд. Службена и правна имена данашњих и ранијих држава пишу се великим словом сваке речи: Сједињене Америчке Државе, Руска Федерација, Република Србија.
Географска имена - Имена географских појмова пишу се великим почетним словом прве речи, уколико је друга реч заједничка именица: Стара планина, Црно језеро, Сува река. Уколико се ради о властитом имену, и друга реч се пише велким словом: Црно море, Средоземно море, Балканско полуострво, Велика Морава, Јужна Морава, Бели Дрим. Страна имена која пишемо на начин како их ми изговарамо пишу се великим словом обеју речи: Сијера Невада, Рио Гранде. Преведена страна географска имена пишу се великим почетним словом само прве речи: Огњена земља, Жута река, Аралско језеро.
Називи небеских тела и сазвежђа пишу се великим почетним словом прве речи: Земља, Сунце, Месец, Млечни пут, Велики медвед, Халејева комета, итд. Уколико се именице земља, сунце и месец користе као заједничке именице, пишу се малим словом: Цео дан су провели на сунцу. Волео је да се ваља по земљи. Шетали смо у ноћи пуној месеца.
Називи административних јединица - Називи административних јединица се пишу малим словом: ваљевски округ, приморско-крајишка област. Ако се ти исти називи користе као имена административних установа, онда се прва реч пише великим словом: Колубарски округ се састоји од више општина. Али ако се тај израз не користи као званични назив већ као указивање на географску област писаћемо: У колубарском округу добро успева парадјз.
Вишесложна имена насеља, места, земаља, држава и континената. Ако се име села, града, земље, државе или континента састоји из више речи, свака реч се пише великим словом, осим везника и предлога: Мали Мокри Луг, Велико Петрово Село, Нови Сад, Бања Лука, Аутономна Покрајина Војводина, Савезна Република Југославија, Репиблика Србија, Северна Америка, Јужна Америка, Босна и Херцеговина.
Називи улица - Када се реч улица у множини или у једнини са множинским значењем нађе испред посебних имена треба је писати малим словом, а великим словом почетак посебног имена: Без струје су остале улице Чика Љубина, Васина и Студентски трг. Када је реч улица у реченици већ уписана, нормнално је великим словом уписати краће име улице, нпр.: Кнез Михаилова, Кнеза Милоша, Интернационалних бригада. Будући да реч улица у овим примерима није неодвојиви део имена, није језички погрешно ако се она схвати као најавна општа реч и пише малим словом, а великиин словом почетак карактеристичког имена: улица Босанска (боље је ипак писати: Босанска улица). Реч улица треба писати малим словом и кад се (као термин) нађе испред именичког или придевско-именичког назива: улица Велике споменице, улица Миријевски венац, улица Илица, итд. Називи у којима нема речи улица исписују се увек као пуни називи, великим почетним словом. Пуни назив, великим почетним словом, треба исписивати и кад је реч улица неодвојиви део имена: Улица бродарица, Улица бреза, Улица липа и сл.
Тргови, градска насеља и остали јавни простори - Имена улица, тргова, градских насеља, паркова, грађевина, споменика, пишу се увек великим почетним словом прве речи: Босанска улица, Савски венац, Славујев венац, Студентски парк, Студентски трг, Трг Републике, Трг Николе Пашића, Улица српских владара.
Називи установа - Називи установа, предузећа, организација, политичких тела и удружења пишу се великим словом на почетку прве речи: Градски секретаријат за саобраћај, Српска демократска странка. Незванични називи установа који се састоје од придева имена места у ком се налази и врсте установе такође се могу писати великим почетним словом прве речи: Београдски универзитет, Берлинска опера. Када се уместо званичног и пуног назива неке установе користи само једна именица која је саставни део њеног назива, та именица се пише великим словом, јер се односи на једну једину, одређену установу (Матица и њен Правопис...). Ако се говори уопштено о више установа истог типа, онда се пише малим словом. Такође ће се писати малим словом ако је та именица одређена неком заменицом или придевом: наше удружење, овај савет, поменута академија. Ако назив установе чини део неке веће и сложеније организације, оба назива ће се писати великим словом пиве речи (Ивршни одбор Удружења новинара Србије). Називи страних установа које пишемо на начин како их ми изговарамо пишу се само великим почетним словом прве речи: Стејт департмент, Форин офис. У случају да нисмо сигурни да ли је друга реч властито име или није, увек је боље писати је великим словом.
Историјски догађаји - Имена ратова, примирја, споразума, устанака, револуција пишу се великим почетним словом прве речи: Октобарска револуција, Стогодишњи рат, Шпански грађански рат, Сељачка буна, Илинденски устанак, Париска комуна, Споразум у Рамбујеу, Минхенски споразум, Новосадски договор, итд. Уколико назив историјског догађаја има описни карактер, (са значењем: онај који се догодио тада...) онда се пише малим словом: устанак 13. јула. Називи ратова и других историјских догађаја који имају симболичко име и који се састоје од придева и именице, увек се пишу великим почетним словом прве речи: Косовски бој, Церска битка, Сремски фронт, Сарајевски атентат, Нирнбершки процес.
Божанства и свеци - Имена божанстава пишу се великим словом: Зевс, Хера, Свевишњи, Јехова, Господ. Када име божанства представља вишечлани назив, онда се пише само прво слово велико (Света тројица, Дух свети), осим у случајима када се ради о властитом имену (света девица Марија, преподобни мученик Теодосије, итд.). Код имена божанстава у грчкој митологији која су изражена у множини, имена се пишу великим словом иако су заједницке именице, јер обично представљају одређен и коначан број личности (Гонгоне, Емије, Еумениде, Мојре), па се стога сматрају личним именима.
Понекад се имена божанстава користе у пренесеном и уопштеном значењу и тада се пишу малим словом. Именице бог, богиња, божица, кад се употребе као заједничке именице, пишу се малим словом: бог Зевс, бог Јупитер, богиња Афродита. Именице Бог и Алах се пишу великим словом када се њима персонификује конкретно божанство (у хришћанству, исламу, јудаизму): Рече Богу арханђел Михаило... Када се користе у општем значењу, увек се пишу малим словом: бог, алах. Именица свети као и скраћеница (св.) пише се малим словом ако се односи на самог свеца као особу, али ако се односи на празник, цркву или географски назив, онда се пише великим словом.
Цркве, храмови, верске организације – Називи храмова, цркава и верских организација, ако се ради о званичним називима, пишу се великим почетним словом прве речи: Српска православна црква, Католичка црква. Незванични називи верских организација се, међутим, пишу малим словом: протестантска црква. Називи храмова и цркава која се понављају на разним просторима, па има више таквих... пишу се малим словом (осим имена свеца које је често у називу садржано): црква светог Марка, катедрала у Милану. Међутим, ако се ради о називу конкретних грађевина, цркава и храмова, онда се пише великим почетним словом: Свети Наум, Ђурђеви ступови, Црква Ружица.
Имена празника пишу се великим почетним словом прве речи: Бајрам, Ускрс, Божић, Нова година, Први мај, итд. Ако је други део вишесложног имена празника и сам властито име, онда се пише великим словом: Дан Републике, Свети Сава (празник).
Спортски, друштвени и културни догађаји - Називи скупова, конгреса, сајмова, изложби, спортских и културних догађаја такође се пишу великим почетним словом прве речи: Сајам моде, Фестивал малих и експерименталних сцена Југославије, Олимпијске игре, Октобарски салон, итд.
Имена животиња, грађевина и ствари се пишу такође великим словом: Гаров (пас), Јаблан (бик), Брундо (медвед), Галеб (брод), Панчевачки мост, Палата правде, Дом омладине итд. Ако ови називи нису властита имена, онда се пишу малиин словом: савски или дунавски мост (било који мост на овим рекама). Уопштени називи за животиње који се дају по неким физичким особинама и изгледу, али нису властита имена животиња: жућко, вранац, дорат, сивоња, шаруља, белка, итд.
Наслови књига, часописа, новина, чланака итд. пишу се великим почетним словом прве речи и део наслова који означава властито име: „Горски вијенац“, „На Дрини ћуприја“, "Први пут с оцем на јутрење", „Наш језик и ми“, итд.
Именице које долазе иза редног броја пишу се малим словом, јер редни број замењује прву реч: 1. батаљон (Први батаљон), 5. конгрес Удружења кардиолога Србије (Пети конгрес Удружења кардиолога Србије).
Назив расе се пише малим словом: црнци, белци, црвенокожци. Ако расна припадност означава уједно и етничку припадност, онда се пише великим словом: амерички Црнци. Уколико је назив становника постао заједничка именица која означава нешто друго, онда се пише малим словом: француз (алатка), туропољац (врста свиња), шваба (инсект).
Писање назива школских предмета - називи школских предмета пишу се малим словом, осим ако се не наводи званичан назив предмета: Јуче сам полагао атомску физику. Добио сам тројку из географије и петицу из хемије; Француски ми не иде баш најбоље. Али: У априлском испитном року за полагање пријављујем испит из предмета Српски језик и књижевност.
Стране света се пишу великим почетрим словом уколико означавају земље, народ геополитички регион: Амерички грађарски рат је водио се између Севера и Југа. На конференцији су изражени јасни ставови Запада према војној кризи на Блиском истоку. Уколико речи север, југ, исток, запад представљају чисто географске појмове, онда се пишу иналим словон. Синтагме Блиски/Средњи/Далеки исток и Дивљи запад пишу се великим почетним словом само у првој речи.
Називи историјских раздобља, друштвених и култирних покрета, уметничких праваца и стилова - пишу се малим словом: хришћанство, реформација, противреформација, феминизам, пацифизам, средњи век, романтизам, камено доба, ново доба, рококо, хуманизам и ренесанса, поентилизам, фовизам, реализам, модернизам, надреализам.